Vest o smrti Valentina Garavanija zatvorila je jedno od najznačajnijih poglavlja u istoriji visoke mode.
Odlazak dizajnera koji je decenijama oblikovao pojam elegancije ne znači samo kraj jedne karijere, već i povod da se još jednom osvrnemo na njegov modni rad, stavove i tihe, ali duboke poruke koje je ostavio iza sebe.
U ranim fazama svoje karijere, Valentino je imao vrlo jasan, gotovo romantičan pogled na ženstvenost. Za njega, moda nije bila sredstvo provokacije niti razbijanja forme po svaku cenu, već prostor u kome se žena prikazuje kroz mekoću, gracioznost i dostojanstvo.
Upravo zato je dugo gajio rezervu prema pantalonama u ženskom garderoberu. Smatrao je da one, u svojoj tada dominantnoj, rigidnoj formi, brišu liniju tela i oduzimaju onu suptilnu eleganciju koja je za njega bila suština ženskog izraza.
Međutim, kako se društvo menjalo, a uloga žene postajala složenija i slobodnija, menjao se i sam dizajner.
Umesto da odbaci pantalone u potpunosti, odlučio je da ih preoblikuje. U njegovoj interpretaciji, one su postale produžetak tela, izrađene od svile, kašmira ili fine vune, sa naglašenim strukom, mekanim padom i gotovo neprimetnom linijom. Nisu bile simbol odricanja ženstvenosti, već njenog drugačijeg izraza.
Embed from Getty Images Embed from Getty ImagesNa taj način, Valentino je pokazao da prava elegancija ne leži u strogim pravilima, već u sposobnosti da se forma prilagodi vremenu, ali da se nipošto ne izgubi identitet.
Kratka biografija Valentina Garavanija
Rođen kao Valentino Klemente Ludoviko Garavani 11. maja 1932. godine u Vogeriji, u Italiji.
Bio je poznat po tome što je koristio samo ime Valentino. Studirao je modu na pariskoj École des Beaux-Arts i u Chambres Syndicale de la Couture Parisienne, pre poslovnog angažovanja kod Žaka Fata i čuvenog Kristobala Balensijage (Balenciaga). Nakon toga, radio je i za Žana Desesa (Jean Dessès) i Gaja Laroša (Guy Laroche), pre nego što se vratio u Italiju i otvorio sopstvenu modnu kuću u Rimu.
Dizajner je od samog početka bio dosledan sopstvenoj viziji – eleganciji sa naglaskom na kroj, materijal i liniju tela. Prelomni trenutak u njegovoj karijeri dogodio se davne 1962. godine, kada je kolekciju prikazao u Firenci. Upravo tada modna scena prvi put ozbiljno obraća pažnju na njegovo ime, a Valentino postaje sinonim za novu, redefinisanu italijansku modu. Globalnu prepoznatljivost stekao je zahvaljujući klijenteli koja je ubrzo uključivala žene iz samog vrha društvenog i kulturnog života. Jackie Kennedy postala je jedna od njegovih najpoznatijih muza, a njena privrženost Valentinu dodatno učvršćuje njegov status u Americi. U godinama koje slede, njegove kreacije nose i Audrey Hepburn, Elizabeth Taylor, Sophia Loren, Diana, princeza od Velsa, ali i brojne druge žene koje su tražile odeću u kojoj je sofisticiranost primat.
Tokom sedamdesetih i osamdesetih godina, Valentino razvija prepoznatljiv estetski potpis. Njegove večernje haljine, izrađene od luksuznih materijala i često obojene u čuvenu „Valentino crvenu“, postaju simbol visoke mode. Za razliku od mnogih savremenika, nikada nije jurio trendove – umesto toga, gradio je bezvremenski izraz, verujući da prava elegancija ne podleže prolaznosti. Pored kreativnog rada, Valentino je bio poznat i po svojoj disciplini i perfekcionizmu. Svaki detalj – od kroja do završne obrade, morao je da odgovara njegovim visokim standardima.
Valentino se zvanično povukao iz sveta mode 2008. godine, ostavivši iza sebe bogato nasleđe koje i danas oblikuje način na koji razumemo visoku modu. Njegov rad ne uključuje samo odeću, već i ideje o ženstvenosti, lepoti i dostojanstvu, ideje koje ostaju „žive“ i nakon njegovog odlaska.
