Botoks, zatezanje lica, hijaluronski fileri. Ovi estetski zahvati imaju jednu zajedničku svrhu, a to je, takozvano, “peglanje” bora.
Ako ste puno na socijalnim mrežama ili radite u modnoj/kozmetičkoj industriji, postoji velika mogućnost da ste, barem malo, podlegli uticaju trenda “večne mladosti”. Izgledu zategnutog lica bez linija, punog volumena usana, opet bez linija i sjajnom čelu bez, čega? Bez linija.
Šta nas toliko privlači kod lica koje nema bore? Kod zategnute kože koja odaje što manje emocija?
Zašto su nam linije na licu postale ružne, a privilegija starenja strah koji je potrebno (što pre) ukloniti? Zašto smo prihvatili da je lepše kad čovek od četrdeset leta izgleda kao da ima dvadeset i sedam, a ne svojih, zarađenih, četrdeset?
Embed from Getty ImagesMoj odgovor na ovo pitanje je – zbog vremena.
Kad se ne vide bore i linije koje govore o pređenom vremenu, čovek izgleda kao da je nov, kao da je tek zakoračio u svoj odrasli život. Izgleda kao da mu na licu ne piše istorija života koji ga je doveo tu gde jeste. Iz tog ugla, tebi kao posmatraču, osoba koja je “ispeglala” lice izgleda nedokučivo, izgleda misteriozno, a želeli to da priznamo ili ne, svi volimo, makar malu, dozu misterije.
I moram priznati, i meni je lepo kad gledam nekog ko (naočigled) izgleda netaknuto tom jedinicom prolaznosti.
Ta iluzija nam takođe daje osećaj kao da nismo propustili te događaje, koje se zacrtaju na nečijoj koži, u životima ljudi koje gledamo.
Iako je to iluzija, lepa je iluzija.
Nekad posežemo za tim zahvatima iz estetskih razloga. Nekad to činimo iz nužde, jer ne želimo da nas određeni delovi lica podsećaju na lošija vremena. A nekad iz čiste sujete.
Ali do toga je zapravo, zar ne? Do te jedinice kojom samo sile veće od nas komanduju, a mi je pokušavamo ukrotiti.
Do vremena je.
A kako je veličanstveno nešto što vreme ne može tako lako da dotakne – tvorevinu genijalnog arhitekte, napisanu reč velikog autora, mašinu koja ostaje relevantna, čak i sa napretkom tehnologije.
Embed from Getty ImagesU isto vreme, lice sa malo bora traži nekakvu vrstu poštovanja, jer ukazuje na očuvanost. A ako ta osoba zna tako dobro da čuva sebe, pa onda – hej, možda mogu nešto da naučim od nje. A ako imam dovoljno sreće, možda će i mene da čuva tako dobro, kao svoje negovano lice.
Zato mislim da se, nekako instinktivno, divimo ili barem poštujemo rad koji znamo da je potreban da bi neko izgledao dosta mlađe od svojih godina.
Sa druge strane novčića, lepo je videti i prolaznost vremena na nečijem licu. Prolaznost govori priču, koja isto može biti opojna i misteriozna kao i netaknutost. Zato mislim da nam vreme može biti i prijatelj i protivnik, zavisno od toga kako se ophodimo prema njemu.
Na kraju dana, svako ima pravo da se ophodi prema svom licu kako želi. Jedino ti želim, dragi čitaoče, da stanje tvog lica zadovoljava stanje tvog srca i uma.
Pripremila: Kristina Kika Jovanović
Foto: Pexels
