PARIŽANI JE NISU VOLELI: Zanimljivosti o Ajfelovoj kuli koje sigurno niste znali

Foto: Pinterest

Ajfelova kula – ili kako je Francuzi zovu La Tour Eiffel – jedna je od najprepoznatljivijih svetskih znamenitosti. Toranj je zamišljen kao glavni deo Svetske izložbe 1889. u Parizu i trebalo je da obeleži stogodišnjicu Francuske revolucije i pokaže modernu francusku industrijsku snagu na svetskoj izložbi.

Kulu je izgradila građevinska firma Gustava Ajfela za dve godine, dva meseca i pet dana, koristeći 7.500 tona gvožđa i 2,5 miliona zakovica. Krajnji rezultat Ajfelovog napornog rada dominira pariskim horizontom i njegova oštra silueta „iskopirana“ je na svakom kraju sveta… u Kini, Las Vegasu, Grčkoj i, naravno u Teksasu.

Od otvaranja 1889. godine, kula je primila više od 300 miliona ljudi, a i dan danas ima skoro 7 miliona posetilaca godišnje.

Na vrhu je „tajni stan“

Kada je Gustav Ajfel dizajnirao svoju kulu, pametno je za sebe napravio privatni stan u kojem je dovodio poznate, poput Tomasa Edisona. Stan je pretvoren u muzej i otvoren je za javnost.

Gustav Ajfel nije dizajnirao toranj

Iako je kula dobila ime po Ajfelu, zapravo su Mauris Košlin i Emil Noguier – dvojica radnika u njegovoj firmi napravili skicu tornja. Ovi inžinjeri udružili su se sa francuskim arhitektom Stivenom Savestreom u planovima za izgradnju znamenitosti, a kasnije su se prijavili na konkurs za izbor glavne atrakcije svetske izložbe.

Trebalo da bude srušena posle 20 godina

Kao što smo ranije pomenuli, kula je sagrađena sa namerom da pokaže industrijsku snagu Francuske tokom Svetske izložbe, a plan je bio da se sruši posle 20 godina. Ajfel je pametno „odigrao“ – postavio je radio-antenu u kulu, a Vlada Francuske zaključila je da je isuviše korisna da bi bila srušena

Parižani je nisu voleli

Čim su Ajfelovi planovi bili objavljeni, oko 300 nezadovoljnih Parižana potpisalo je peticiju protiv izgradnje monolitne konstrukcije, nazivajući je “beskorisnom i čudovišnom”, “zapanjujućom glupošću” i “odvratnim stubom od metala”. Čak i dve godine nakon što je kula završena, pisac Gi de Mopasan isticao je kako svakog dana ruča isključivo ispod kule, jer je to jedino mesto odakle je ne može videti. 

Ajfelova kula je trebala da bude u Barseloni

Ajfel je prvobitno planirao da je sagradi u Barseloni, ali su je Španci odbacili, zabrinuti da će biti nezgrapna i da će narušavati izgled grada.

Svojevrsni je „rođak“ Kipa slobode

Pre nego što je izgrađen Ajfelov toranj, od Ajfelove firme zatraženo je da dizajnira unutrašnji okvir za Kip slobode, a taj zadatak obavio je upravo jedan Ajfelov čovek od poverenja i tako su dokazali svoj „gvozdeni rad“ na poznatom američkom simbolu.

Ajfelova kula se pomera

Masivna gvozdena konstrukcija otporna je na vetar, ali se prilikom jače oluje njiše. Vetar nije jedina stvar koja može da natera ogroman toranj da se pomera – sunčeva toplota takođe utiče na toranj, zbog čega se gvožđe širi i skuplja do 7 cm.

Ukoliko se popnete do vrha, čeka vas nagrada

Ako ste dovoljno hrabri da stignete do vrha kule, dobijate šampanjac kao nagradu iz Šampanj bara, koji se nalazi na poslednjem spratu. Ne postoji ništa lepše od čaše pune mehurića sa spektakularnim pogledom.

Odgovori

Your email address will not be published.

Prethodni članak

22 filma za svaku damu – jedan od njih vam može promeniti život

Sledeći članak

U IME OCA I SINA I KUĆE GUCCI Ukratko o dugoočekivanom filmu „The House of Gucci“

Poslednje od Kultura