Period zime jedno je od najepših tokom godine i ono koje sa nestrpljenjem očekujemo. Međutim, prestonica Srbije, rekli bismo, nema zasluženu rasvetu, niti mu se dovoljno pažnje posvećuje tokom zime. Najbolje o tome pisao je beogradski pisac, čuveni Momo Kapor, koji je potom i definisao po čemu je Beograd naročito lep kada hladno doba prođe…
Pročitajte tekst u nastavku
U proleće, mi smo zaista najlepši narod na svetu! Zimi nas šiju u eleganciji mnoge zemlje i mnogi gradovi, ali kad se najzad svuku vizonske bunde Londona, kada se pod ludim aprilskim suncem počne da topi rimska šminka, kada se izadje iz kuća i automobila po kojima se raspoznaje ko je ko, kada se poskidaju pariske fantazije od šešira – dolazi naših pet minuta! Na suncu, toj sirotinjskoj majci, dovoljne su samo jedne farmerke i jedna majica, pa da golim telima ušijemo dekadentno englesko bledilo, rimsku tradiciju i parisku lepotu punu artificijelnosti, koja se predugo hranila smrznutim mesom i povrćem. Više nije vazno gde ko stanuje, čime se vozi, šta poseduje – sve što je lepo, proleće je izvuklo za kosu na ulicu! Ona se pretvra u veliku ljubavnu arenu u kojoj se bore pogledi puni nagoveštaja i obećanja: tu se sve nudi izgladnelim očima i nestrpljivoj koži. Ispod džinsa na dugim nogama što gutaju trotoare, treperi mlado telo, puca platno na zategnutim bedrima…
Kako je lepo biti živ! Šta su sve propustili da vide oni što su požurili da umru.
