Moda je danas proklamovana kao izraz slobode, ali kroz istoriju je često bila sredstvo kontrole, osude i bunta. Ono što danas bez razmišljanja oblačimo, nekada je bilo tabu, pa čak i zakonom zabranjeno.
U nastavku vam donosimo priču o komadima koji su uzdrmali norme, provocirali javnost i na kraju – promenili pravila.
Pantalone za žene: „skandal sa šlicem“
U devetnaestom veku, nošenje pantalona za žene bilo je zabranjeno u mnogim zemljama – ne samo društveno, već i zakonski. U Parizu, zakon koji je ženama branio nošenje pantalona bez dozvole policije ostao je na snazi sve do 2013. godine! Ipak, žene poput Amelije Bloomer i Marlen Ditrih prkosile su pravilima, prvo iz praktičnih razloga, drugo iz stila.
Mini suknja – više od tkanine, manje od prihvatljivog
Kada je Mary Quant šezdesetih predstavila mini suknju, usledio je moralni šok. Kritičari su je optuživali za „kraj čednosti“, dok su konzervativne zemlje poput Grčke ili Irske zabranjivale njeno javno nošenje.
Bikini: parče tkanine koje je izazalo burne reakcije
Kada je 1946. godine dizajner Louis Réard predstavio bikini, javnost je bila šokirana – nije bilo dovoljno manekenki koje su pristale da ga nose. Katolička crkva ga je proglasila grešnim, a u Italiji, Španiji i mnogim američkim državama bio je zabranjen. Naziv „bikini“ je dobio po Pacifičkom koralnom ostrvu na kom su izvođeni nuklearni testovi – jer je njegov modni efekat bio jednako eksplozivan. Danas je neizostavan deo letnje mode, ali ne zaboravimo: njegov put do plaže bio je sve osim bezbrižan.
Gola ramena: kada je ključna kost bila previše
U viktorijanskoj eri, pokazivanje ramena bilo je ravno skandalu. Haljine koje su otkrivale ramena smatrane su „večernjim provokacijama“ i nosile su se isključivo uz stroga pravila. Čak i u pedesetim godinama 20. veka, neka učilišta i crkve su zabranjivale ulazak ženama u „otvorenim majicama“. Danas su majice i haljine bez bretela gotovo deo svakodnevice.
Pirsing, tetovaže i sve što nije bilo „čisto„
U modnom izrazu, ništa nije izazivalo toliku sumnju kao „ukrašavanje kože“. Pirsing na pupku, koji je devedesetih proslavila pevačica Britney Spears, bio je znak buntovništva i „lošeg ponašanja“. Tetovaže su bile povezivane sa kriminalom, mornarima i alternativnim pokretima. Danas su čak i deo visoke mode, dok modni brendovi kao što su Jean Paul Gaultier i Gucci otvoreno slave ovakvu estetiku.
