Istorijski zapisi otkrivaju da su kapute dugo vremena nosili samo muškarci, a situacija se polako menja tek u 19. veku. Današnji modeli kakve nosimo zapravo su nalik onima koji su se nosili u španskim provincijama pre više od 200 godina, a smatrani su – seljačkim, odnosno odevnim predmetom za niske staleže. Tamo su kapute zvali „palletoque“, što je zapravo kombinacija reči „pallium“ odnosno „prostrani ogrtač“ i „toque“ „pokrivač za glavu“.
Tokom sledećih decenija, ovaj udoban i funkcionalan predmet postupno je privukao pažnju u drugim evropskim zemljama – Francuskoj, Engleskoj, Rusiji. U svakoj od ovih zemalja kaput je imamo specifičan razvoj, zavisno od potreba i načina života.
Englezi su bili ti koji su formi španskih seljaka dali raznolikost, aristokratiju i eleganciju.
Istovremeno su kaputi prisutni i na Istoku, ali reč je zapravo o ogrtačima, koji su imali mnogo bitniju ulogu – bili su važan pokazatelj statusa. Neretko je ogrtač bio veličanstveni dar, ukrašen vezom, krznom i drugim raznim detaljima koji su činili razliku. Primer je Kina, gde su ljudi tačno znali koji ogrtač šta poručuje, zavisno od dizajna i izgleda. Visoko društvo nosilo je vez s motivom rode, dok su vezeni motiv svrake nosili pripadnici niskog staleža.
Trendu ukrašavanja odeće pogodovali su i nomadi, odnosno putnici koji su se kretali Putem svile, koji je ranije postavio Marko Polo, kroz Mongoliju, Afriku, Južnu Aziju i zemlje Bliskog istoka. Dizajni i vezovi uvek su bili simbolični i pomagali su onome ko ih nosi u njihovoj misiji, donosili su sreću, branili ga i štitili.
Za razliku od Kine, u Rusiji su svoje kapute nazivali po ljudima koji su ih potpisali – pa su tako govorili Spenser, Karik i Česterfild. Naime, to su bili autori kaputa, odnosno nekadašnji dizajneri koji su osmislili praktične forme za aktivnosti na otvorenom.
Bitan lik u priči je i Čarls Mekintoš, koji je slučajno otkrio da guma tekstilu daje svojstvo vodootpornosti. Naime, slučajno se uprljao gumom i primetio da taj rukav nije promočio, što ga je inspiriralo da osmisli nepromočiv kaput koji je onda dobio njegovo ime.
Kaputi i slična odeća tek je 19. veku ušla u žensku svakodnevicu. Naime, u to doba obično su nosile podstavljene jakne (telogreikas) i jakne bez rukava (dushegreis). No, jednostavniji lifestyle donosi i praktičnije krojeve i načine odevanja, zbog čega kaput postaje hit za sve.
Ulaskom u svet ženskog odevanja, kaput dobija razne siluete, neke inspirisane dinamikom tela, stoga postaje strukirani. Kroz dekade je kaput menjao forme, zavisno od trendova. Tu su i razni detalji, poput mašne ili neke neobične šal-kragne.
Strukirani postaju pedesetih, ukrašeni krznom u osamdesetim, ležeran poput ogrtača u sedamdesetim i niz drugih opcija.
Što se tiče tekstila, najbolji je onaj od vune ili njene mešavine jer može biti tanki i topli – odnosno, vuna ne greje, već je ona izolator te time pogodna za sve sezone. U zavisnosti, naravno, od načina izrade.
Kaputi danas imaju više boja, tu i tamo trendovi donose neke atraktivne, jarke varijante, ali uglavnom oni tamni su najpopularniji jer su super praktični. Idealni za kombiniranje, jednostavni kaputi simbol su i elegancije i klasike, a silueti laska ona blago naglašene ženstvene, strukirane forme.
Tako su se pojavile tri opcije njegove siluete – ravna, trapezoidna i uska. Kao i dvije duljine – uobičajena duga i kratka, koja je bila tradicionalna za sportske modele. Midi dužina i lepršava silueta pojavile su se na modnim pistama mnogo kasnije.
Šta je trenč?
Kako razlikujemo trenč od kaputa? Trenč je pre svega vrsta mantila što jasno upućuje na činjenicu da je za razliku od kaputa izrađen od tanjih materijala i namenjen za nošenje tokom prelaznih perioda u toku godine. Svu svoju popularnost trenč duguje brendu Burberry koji je čuveni model, u kamel boji sa prepoznatljivom šarom, učinio popularnom širom sveta.
Trenč je obično dužine do kolena, ima dva reda dugmića i obavezan kaiš sa šnalom. Danas podrazumeva brojne reinterpretacije i poigravanje sa različitim stilovima, ali je njegova osnova u načelu ista.
