Šta se dešava kada se susretnu disciplina dirigovanja i estetika visokog modnog sveta? U najnovijem intervjuu odgovor nam daje Anastasija Mitrović, umetnica koja odbija da bude svedena na jednu ulogu.
Od studija na Muzičkoj akademiji, kroz rad sa horom SONORUS, do modnih angažmana u svetskim prestonicama poput Milana, Anastasija gradi put koji zaista inspiriše. Za naše čitaoce, ona otvoreno govori o tome zašto za nju muzika i moda nisu dva odvojena sveta, već dve strane iste simfonije koju svakodnevno ispisuje.
LA VIE EN ROSE: Kada ste shvatili da je dirigovanje vaš poziv i šta ono za vas predstavlja u svakodnevnom radu?
– Studiram dirigovanje na Muzičkoj akademiji u Beogradu. Tokom srednje muzičke škole nisam ni slutila da će upravo dirigovanje postati moj životni poziv. Tek početkom četvrte godine shvatila sam da me ono najviše privlači. Možda upravo zato što objedinjuje sve ono što muziku čini celovitom. Dirigovanje zahteva temeljno poznavanje partitura, instrumenata, glasova i muzičkih stilova, ali pre svega razumevanje ljudi. Dirigent okuplja umetnike oko zajedničke ideje i svojim vođstvom pretvara pojedince u jedinstven muzički izraz. To je zahtevan put, ali upravo zbog toga za mene predstavlja izazov kojem se svakodnevno vraćam sa istom željom da budem bolja. Rad sa velikim brojem različitih ljudi naučio me je strpljenju, slušanju i poverenju. Najlepši trenutak nastaje kada svi počnu da dišu kao jedno, kada različiti glasovi ili instrumenti zajedno ispričaju priču koju je kompozitor ostavio iza sebe. Tada dirigovanje prestaje da bude samo profesija i postaje umetnost zajedništva.
LA VIE EN ROSE: Šta vas je motivisalo da osnujete hor SONORUS i kakvu emociju nalazite u muzici?
– Posebno mesto u mom životu zauzima horska muzika. Iz ljubavi prema njoj, 2025. godine osnovala sam hor. Izvodimo klasične i evergreen kompozicije u savremenijim aranžmanima, sa željom da ih približimo i publici koja nije uobičajeni slušalac klasične muzike. Muzika romantizma oduvek mi je bila najbliža srcu. U delima Petra Iljiča Čajkovskog pronalazim emociju koju je teško opisati rečima. Njegova muzika otvara jedan novi unutrašnji svet i svaki put me podseti zbog čega sam izabrala ovaj poziv. Duboko u sebi nosim želju da jednog dana stanem i ispred simfonijskog orkestra. Verujem da je dirigovanje velikim orkestrom jedan od najsnažnih trenutaka koje muzičar može da doživi.
LA VIE EN ROSE: Kako balansirate između dva naizgled nespojiva poziva, dirigovanja i modelinga?
– Danas se od mladih očekuje da rano pronađu svoj put i da sa njega ne skreću. Verujem da umetnost ne poznaje takve granice. Drago mi je što mene ne određuju jedna strast i jedan poziv. Moj put spojio je dve oblasti koje na prvi pogled deluju potpuno različito – dirigovanje i modeling. Međutim, kako sam sazrevala kao umetnik, sve jasnije sam uviđala koliko se ove dve profesije međusobno dopunjuju. Dirigovanje me je naučilo odgovornosti, liderstvu i zajedništvu. Modna scena otvorila mi je vrata različitih kultura i drugačijeg razumevanja estetike. Iako na prvi pogled pripadaju različitim svetovima, dirigovanje i modeling govore istim jezikom – jezikom discipline, posvećenosti i lepote.
LA VIE EN ROSE: Kako je modeling uticao na vaš lični razvoj i razumevanje estetike, posebno nakon rada u Milanu?
– Paralelno sa muzikom, aktivno se bavim modelingom. Moram priznati da to u početku nije bio moj izbor – moda je pronašla mene. Jednog dana zaustavili su me na ulici i tako je počela jedna sasvim neočekivana priča. Imala sam priliku da dva meseca živim i radim u Milanu, gradu koji za mene predstavlja mnogo više od modne prestonice sveta. Otvorio mi je nove vidike i pokazao da estetika nije rezervisana samo za galerije, koncertne sale ili modne piste. Ona postoji u arhitekturi, načinu života i svakodnevnim susretima. Modeling me je naučio da iza svake fotografije, revije ili kampanje stoje disciplina, odgovornost i veliki timski rad. Kada se njime bavite ozbiljno, on postaje mnogo više od lepog izgleda – postaje profesija koja zahteva posvećenost, profesionalizam i sposobnost da se prilagodite različitim ljudima, kulturama i tržištima. Radujem se svakom novom putovanju, kampanji i prilici da upoznam nove ljude i drugačije kulture. Verujem da upravo ta iskustva oblikuju čoveka, šire vidike i obogaćuju umetnika. Zato modeling za mene nije odvojen od muzike, već još jedan način da učim, stvaram i razvijam se.
LA VIE EN ROSE: Za kraj, kakvu poruku želite da pošaljete mladim ljudima koji se pronalaze u vašoj priči?
– Volela bih da moja priča potvrdi da najlepši putevi u umetnosti često nisu oni koje pažljivo isplaniramo, već oni koji nas iznenade i promene. Verujem da čoveka ne određuje jedna uloga, već hrabrost da razvija sve svoje talente. Danas sa istom strašću stojim ispred hora i pred objektivom, jer verujem da oba sveta od mene traže isto – iskrenost, disciplinu i potpunu posvećenost. Ako sam nešto naučila, onda je to da najlepši putevi nisu oni koji su unapred iscrtani, već oni koje hrabro stvaramo sami. Ierujem da upravo u tome leži lepota umetnosti – ona nas stalno menja, uči i podseća da nikada ne prestanemo da rastemo.
*Zabrajeno svako kopiranje teksta ili njegovog dela i preuzimanja fotografija bez odobrenja autora i magazina LA VIE EN ROSE.
Foto: Privatna arhiva
