Na prvi pogled deluje kao optička varka. Na drugi, kao arhitektonska greška, a zapravo je reč o jednom od najpametnijih rešenja koje je Amsterdam ikada osmislio.
Ako ste ikada šetali pored amsterdamskih kanala, velike su šanse da vam je nešto delovalo neobično, iako možda niste odmah uspeli da odredite šta. Visoke, uske kuće kao da se blago naginju ka ulici i vodi. Mnogi pomisle da je razlog starost zgrada ili mekano tlo na kojem je grad izgrađen. Međutim, kod velikog broja istorijskih kuća taj nagib je bio potpuno nameran.
Jedan porez promenio je izgled čitavog grada
Tokom 17. veka porez u Amsterdamu obračunavao se prema širini fasade. Što je kuća bila šira, vlasnik je plaćao više. Građani su zato počeli da grade izuzetno uske kuće koje su se razvijale u visinu umesto u širinu. Tako su nastale prepoznatljive amsterdamske fasade koje danas predstavljaju jedan od simbola grada.
Međutim, uske kuće donele su i jedan sasvim neočekivan problem. Stepeništa su postala toliko strma i uska da kroz njih gotovo ništa veće nije moglo da prođe, posebno ne nameštaj.
Pogledajte gore, tamo se krije odgovor
Ako sledeći put budete šetali Amsterdamom, podignite pogled ka vrhu starih kuća. Na mnogima ćete primetiti metalnu kuku koja i danas stoji iznad poslednjeg sprata.
Nekada je upravo ona služila kao svojevrsni lift. Ormani, stolovi, sanduci i druga roba vezivali su se konopcima i podizali spolja, pravo kroz prozore. Kako bi nameštaj mogao bezbedno da prođe pored fasade, kuće su projektovane sa blagim nagibom unapred. Zahvaljujući tom malom arhitektonskom triku, teret nije udarao u zidove prilikom podizanja.
Jednom kada saznate ovu priču, gotovo je nemoguće ponovo prošetati Amsterdamom, a da ne primetite te „kukice“ iznad prozora.
Grad koji svoje priče skriva na fasadama
Ipak, ove zgrade kriju mnogo više od neobičnog načina unošenja nameštaja. Duž kanala i danas stoji više od šest stotina nekadašnjih trgovačkih magacina iz zlatnog doba Holandije, kada je Amsterdam bio jedno od najvažnijih evropskih trgovačkih središta.
Na njihovim fasadama mogu se pronaći ukrasni kameni reljefi, takozvani gable stones, koji su nekada otkrivali šta se čuva unutra. Dve osušene ribe označavale su skladište norveškog bakalara, bure je predstavljalo potašu, sirovinu važnu za proizvodnju sapuna, dok su pojedini simboli jednostavno bili prezime ili porodični znak vlasnika.
Istovremeno, ove građevine podsećaju i na složeniju stranu istorije. Deo bogatstva zahvaljujući kojem je Amsterdam rastao nastao je kroz kolonijalnu trgovinu, a pojedini magacini i danas nose tragove kompanija koje su bile povezane sa eksploatacijom i trgovinom robljem. Zato ove fasade nisu samo lepe kulise za fotografije, već i tihi svedoci jednog mnogo složenijeg vremena.
Sledeći put kada budete šetali Amsterdamom, možda ćete manje gledati izloge, a više krovove. Ponekad upravo detalji koje gotovo svi zaobiđu ispričaju najzanimljiviju priču o jednom gradu.
Naslovna fotografija: Pinterest / chiarapedia_
