Nekada su ljudi s nestrpljenjem čekali poštara. Danas čekamo obaveštenje na telefonu. Ipak, čini se da se ta navika polako menja.
Na društvenim mrežama poslednjih meseci sve češće se pojavljuju mali kreativni brendovi koji nude nešto što je do skoro delovalo gotovo zaboravljeno, mesečna pisma.
Uz pretplatu postajete deo njihovog „mail cluba„. Jednom mesečno na vašu adresu stiže pažljivo pripremljena koverta sa rukom pisanim pismom, ilustracijama, razglednicama, suvim cvećem, nalepnicama ili sitnicama koje prate određenu temu. Svaka pošiljka izgleda kao mali poklon, a cilj nije samo sadržaj, već osećaj da vas je neko tog meseca čekao na drugoj strani sveta.
Slow living koji staje u jednu kovertu
Ako postoji trend koji savršeno opisuje filozofiju sporijeg života, onda je to upravo ovaj.
Mail clubovi nisu nastali iz potrebe da zamene društvene mreže. Oni postoje kao njihov potpuni kontrast. Dok algoritmi traže našu pažnju iz minuta u minut, jedno pismo traži samo nekoliko mirnih trenutaka, šolju čaja ili kafe i želju da pročitamo nečije misli bez žurbe.
Možda upravo zato hiljade ljudi širom sveta danas plaćaju pretplatu za nešto što bi pre samo nekoliko godina delovalo potpuno nelogično.
Možda nam ova ideja ipak nije toliko strana
Dok sam istraživala ovu temu, setila sam se priče koju mi je mama često prepričavala.
Nekada su škole organizovale dopisivanje sa vršnjacima iz drugih zemalja. Razmenjivale su se razglednice, fotografije, markice i priče o svakodnevici. Deca su učila jedni o drugima mnogo pre nego što su postojali internet i društvene mreže. Mesecima su čekali odgovor, a upravo je to čekanje bilo deo čitavog iskustva.
Možda se zato današnji mail clubovi ne vraćaju prošlosti. Oni samo podsećaju da neke navike nikada nisu izgubile svoju vrednost.
Mali biznis, velika zajednica
Zanimljivo je da su mnogi kreatori od ove ideje napravili svoje male nezavisne brendove. Svaki mesec osmišljavaju novu temu, dizajniraju papir, pišu originalna pisma i ručno pakuju stotine, pa čak i hiljade koverata koje putuju širom sveta.
Njihovi pratioci nisu samo kupci. Oni postaju deo zajednice koja bira sporiji ritam, neguje rukopis i raduje se poštanskom sandučetu više nego notifikacijama na telefonu.
Možda nikada nećemo potpuno usporiti svet oko sebe. Ali možemo povremeno usporiti sebe. Možda baš zato jedno rukom napisano pismo danas deluje vrednije nego ikada. Ne zato što je retko, već zato što u njemu neko nije odvojio samo papir i mastilo, već i ono čega nam često najviše nedostaje, vreme.
Naslovna fotografija: Pinterest/Khachatryan Syuzanna
