Amsterdam me nije osvojio samo svojim pupularnim kanalima, biciklima i kućama koje izgledaju kao da su nacrtane. Oduševili su me ljudi. Njihova lakoća. Njihov stil života. Na gotovo svakom prozoru, stepeništu ili malom balkonu, uz kanale neko sedi. Čita knjigu. Deli koji zalogaj sa prijateljem. Pije vino ili samo posmatra kako grad prolazi. Kao da nigde ne žure i kao da su odlučili da ne propuste nijedan lep, običan trenutak.
Posmatrajući ih, još jednom sam potvrdila sebi da ne moramo da odemo u fensi restoran da bismo uživali sa nekim koga volimo. Niti nam je potreban poseban povod da bismo nazdravili čašom vina ili izdvojili sat vremena samo za sebe. U vremenu u kojem se zadovoljstva često mere računom koji ćemo platiti na kraju večeri, Holanđani nas, čini mi se, uče nečemu sasvim drugačijem. Iako imaju znatno viši životni standard, uživaju u mnogo manjim stvarima. Kod nas su cene tih malih zadovoljstava često mnogo veće, pa ih odlažemo, tajno izvoljevamo, pa ih sebi priuštimo sa dozom griže savesti.
A možda odgovor nije u tome da trošimo više, već da živimo sporije.
Zašto ne bismo seli na sopstvenu terasu? Ili na obod prozora u betonskim blokovima i pokušali da pronađemo lepotu čak i u brutalizmu koji nas okružuje? Nekoliko sveća, čaša vina sa smrznutim breskvama, lagana domaća mediteranska večera i osoba čije nam društvo prija. A ponekad je sasvim dovoljno da to budemo i mi sami. Možda upravo tu nastaju oni mali rituali zbog kojih svakodnevica postaje lepša.
Kako se približava sezona odmora, čini mi se da je ovo najlepši suvenir koji možemo poneti sa putovanja.
Kada stignemo na destinacu, možda najdragoceniji trenuci neće biti rezervisani za najpopularniji restoran u gradu. Možda će to biti terasa malog Airbnb-ja koji smo pažljivo odabrali, tanjir jednostavnih zalogaja, jos jednostavnijih gutljaja i razgovor koji traje do kasno uveče. Prepričavaćemo trenutke šetnji evropskim metropolama, odmarati se i polako planirati sutrašnji dan.
Na stranu mnoga „možda“, upravo to ono što sam zaista ponela iz Amsterdama. Ne adresu omiljenog kafića, niti još jednu fotografiju kanala. Već podsetnik da se najlepši sastanci često ne zakazuju, oni se dešavaju i to na balkonima, prozorima, stepeništima i svim onim malim mestima na kojima sebi konačno dozvolimo da usporimo. Želim vam, da se i vama dese! Bisous!
Naslovna fotografija: Privatna arhiva
