U srcu Beograda, u Italijanskom institutu za kulturu, pokrenuta je priča koja spaja nemoguće – vekovne zanate Firence i budućnost koju kroji veštačka inteligencija.
Manifestacija „Salon of Excellence“ počela je u utorak, 12. maja, „Firentinskom gala večeri“ u Rezidenciji Ambasadora Italije, gde je prikazana premijera filma „I colori di Antonio“ u režiji Gianluce Migliarottija. Već narednog dana, 13. maja, fokus je staljen na „Firentinske majstore ručnog rada u eri veštačke inteligencije“, u Italijanskom institutu za kulturu, što je postavilo ključno pitanje savremenog doba: može li algoritam ikada zameniti intuiciju i emociju utkanu u ručni rad? Istoričarka umetnosti Paola Vojnović i najpoznatiji firentinski majstori izneli su snažnu odbranu ljudskog stvaralaštva pred naletom digitalne revolucije.
Na manifestaciji fokus nije samo u luksuznim predmetima, već o opstanku ljudskosti i umetnosti u digitalnoj eri. Panel „Florentinski majstori ručnog rada u eri veštačke inteligencije“ večeras je okupio čuvare tradicije koji su pred beogradskom publikom otvorili pitanje može li veštačka intaligencija ikada da zameni zanatske ruke? Kroz razgovor se provukla snažna poruka da, dok AI teži ka matematičkoj perfekciji, prava vrednost leži u onome što je majstor krojačkog zanata Antonio Liverano nazvao „karakterom čoveka“ koji odeća mora da prati. On je podsetio da nijedna mašina ne može da oseti otpor materijala pod makazama ili da uloži nekoliko sati ručnog rada u jedan sako, sa onom vrstom pažnje koju poseduje samo ljudsko biće.
Sličan stav dele i majstori brenda Scuola del Cuoio, koji i danas, unutar zidina manastira Santa Croce, koriste alate koji se nisu menjali vekovima, prkoseći brzini i površnosti modernog doba. Brendovi poput Stefano Bemer i Ginori 1735 pokazuju da je vrhunski ručni rad danas, donekle, čin otpora.
Dok AI može da izračuna idealan oblik, majstori kao što su oni iz porodice Antinori, koji vino prave kroz 26 generacija, znaju da se strast, strpljenje i odnos sa zemljom ne mogu uneti u kod. Čak je i u svetu mirisa i nege, gde Farmacia SS. Annunziata 1561 čuva recepte stare skoro pola milenijuma, jasno da se esencija firentinskog vazduha i elegancije ne može veštački proizvesti.
„Ručni rad predstavlja jedan od najautentičnijih izraza italijanskog kulturnog i ekonomskog identiteta. Kroz inicijative poput „Salon of Excellence” – koji se održava po treći put, nakon izdanja posvećenih Napulju i Veneciji – želimo da u Srbiji promovišemo ne samo vrednost brenda „Made in Italy“, već i viziju zasnovanu na kreativnosti, kvalitetu, obrazovanju i prenošenju znanja između generacija“, izjavio je italijanski ambasador u Srbiji, Luka Gori. „Firenca je i danas univerzalni simbol ove izuzenosti“, dodao je on.
Izložba koju posetioci imaju priliku da pogledaju na adresi Kneza Miloša 56 do 21. maja, nije samo prikaz luksuza, već podsetnik da su „zlatne ruke“ Firence u eri AI-a važnije nego ikada, jer čuvaju ono najvrednije, a to su emocija i ljudskost.
Foto/Video: LA VIE EN ROSE
