Kada zakoračite u dobro poznati hotel „Moskva“, prvo što vas obuzme jeste miris istorije, pomešan sa onim specifičnim, gotovo opipljivim luksuzom koji ovaj grad čuva već više od jednog veka. I dok svi poznaju njenu raskošnu fasadu, malo ko zna za tajne skrivene u hodnicima spratova… za mozaike koji nisu nastali iz puke dekorativne potrebe, već iz čiste, prkosne umetničke strasti jednog čoveka.
Umetnik iza ovih kamenih priča bio je Tanasije Stojić, u beogradskim krugovima poznatiji kao Tasa Ruzmarin. On je bio vajar starog kova, boem čiji su život i rad bili neraskidivo povezani sa pulsiranjem naše prestonice. Priče o njemu potiču iz sećanja i anegdota ljudi koji su bili deo tog vremena, kao i iz zapisa beogradskih hroničara koji su dokumentovali boemski život i rad arhitekte Grigorija Samojlova. Naime, kada su sedamdesetih godina prošlog veka započeli radovi na velikoj rekonstrukciji hotela, arhitekta Samojlov, svestan Tasinog talenta, poverio mu je zadatak ukrašavanja enterijera.
Legenda kaže da je podela posla između Tase i njegovih kolega vajara bila jednako boemska kao i oni sami i da je odlučeno izvlačenjem cedulja iz ruske šubare. Tako je Tasa izvukao treći i četvrti sprat, a sa njima i slobodu da stvara po sopstvenom nahođenju. Dok je radio na mozaiku „Pravoslavlje“, koji je sadržao smeli detalj sa svih sedamnaest živopisnih kupola koje krase čuvenu moskovsku crkvu Svetog Vasilija Blaženog, čak se i veliki Samojlov zabrinuo za njegovu sudbinu pred tadašnjim vlastima. Tasa se, međutim, nije osvrtao. Njegovi mozaici nisu bili samo ukras, oni su bili njegov lični pečat, a svaki delić kamena bio je svedočanstvo jedne epohe koja je, uprkos strogim okvirima, umela da slavi istinsku lepotu i umetnost.
Danas, ako imate priliku da prolazite kroz hodnike „Moskve“, setite se da mozaici stoje kao nemi svedoci jednog vremena u kojem su se sudbine prelamale preko umetničkih skica. Tasa Ruzmarin nije ostavio iza sebe samo kamen, već priču o hrabrosti da se bude svoj, kakva god da su vremena i prilike.
Hotel „Moskva“ zato nije samo mesto za odsedanje, već galerija uspomena, gde se na svakom zidu krije delić duše čoveka koji je, baš kao i ovaj grad, umeo da spoji tradiciju sa daškom provokacije.
Kratka biografija
Tanasije Stojić Ruzmarin, rođen je 1931. godine u Kragujevcu. Uspešno je stvarao na skoro svim umetničkim poljima, a naročito se isticao radom u tehnici mozaika. Dela koja je stvarao više od 60 godina nalaze se širom zemlje i inostranstva i ovenčana su brojnim inostranim nagradama. Dela Tanasija Ruzmarina rađena su posebnom tehnikom ubadanja kamena u svež malter, te su zbog toga nazivani bareljefom. Insistirajući na skladu sa prirodom prilikom izrade mozaika, izbegavao je veštačke materijale i mahom koristio komade kamena pronađene u prirodi u nepromenjenom obliku, koristeći kamen sa samog mesta gde stvara delo. Mozaik u hotelu Mileševa smatrao je svojim životnim delom.
Stojić je preminio 8. januara 2017. godine ostavivši iza sebe brojna umetnička dela vredna divljenja.
Naslovna fotografija: LA VIE EN ROSE/Žaklina Medenica
