Rekli bismo da moda i slikarstvo oduvek plešu u tihoj, neraskidivoj simbiozi. Dok jedni u umetničkim delima traže čistu inspiraciju za boje i forme, drugi na tekstilu pak stvaraju „živa platna“ koja brišu granicu između muzeja i modne piste.
U nastavku današnjeg teksta donosimo vam istorijske trenutke u kojima su geni srodnih genija ukrstili puteve i zauvek promenili tokove estetike.
1. Mondrijanova geometrija i momenat kada je Iv Sen Loran „oživeo platno“ (1965)
Godine 1965, slavni francuski dizajner Iv Sen Loran (Yves Saint Laurent) listao je katalog radova holandskog slikara Pita Mondrijana. Oduševljen čistim linijama, monohromatskom podlogom i geometrijskim presecima crnih linija ispunjenih primarnim bojama, crvenom, žutom i plavom, prepoznao je potencijal koji izlazi van okvira platna. Tako je nastala čuvena kolekcija od šest haljina A-kroja, bez kragne i rukava. Mondrijanove Kompozicije savršeno su funkcionisale i na ženskoj silueti. Ove haljine nisu bile samo odevni predmet, već su postale i apsolutni modni hit dvadesetog veka.
2. Nadrealna simbioza mode i provokacije: Elsa Skjapareli i Salvador Dalí
Čuvena dizajnerka Elsa Skjapareli (Schiaparelli) bila je poznata po svom ekscentričnom duhu, a njeno blisko prijateljstvo sa Salvadorom Dalíjem izrodilo je neke od najluđih, ali i najfascinantnijih modnih komada u istoriji.
Dve kreacije ostale su duboko upisane u modne anale:
– Šešir-cipela (1937/1938) Nastao po Dalíjevoj skici, gde je ženska cipela sa visokom potpeticom izvrnuta naopačke i postavljena na glavu kao šešir
– Haljina sa jastogom (1937) Bela svilena večernja toaleta na kojoj je, duž prednje strane suknje, nacrtan ogroman, dramatičan crveni jastog. Kada ju je ponosno prošetala britanska plemkinja Volis Simpson, modni svet je shvatio da moda i nadrealizam dele istu strast prema šoku i teatralnosti.
3. Revolucija u boji i kroju: Gustav Klimt i modni salon Emilie Flöge
Početak 20. veka u Beču doneo je tihu revoluciju kroz rad slavnog slikara Gustava Klimta i njegove životne saputnice, modne kreatorke Emilie Flöge. Emili je vodila avangardni salon visoke mode i dizajnirala revolucionarnu, široku „reformsku haljinu“ (Reformkleid). Ova kreacija oslobodila je žene korseta, donoseći im udobnost, slobodu pokreta i slobodan duh. Klimt je obožavao ove modele, ne samo da ih je Emili nosila dok su boravili u prirodi, već se njen prepoznatljiv stil i bogati vizantijski ornamenti sa njenih haljina direktno preslikavaju u Klimtovu čuvenu „Zlatnu fazu“ i remek-delo „Poljubac„.
4. Van Gogovi Suncokreti u ateljeu Lesage (1988)
Već pomenuti Iv Sen Loran gajio je duboku strast prema velikim majstorima slikarstva, a kruna te opčinjenosti dogodila se još i 1988. godine kada je kreirao spektakularnu jaknu posvećenu Van Gogovim Suncokretima. Ova kratka svilena jakna bila je prekrivena hiljadama perlica, šljokica i nitnama koje su majstori u legendarnom pariskom ateljeu Lesage ručno prišivali više od 600 sati. Svaki snažan potez četkicom sa Van Gogovog platna pretvoren je u trodimenzionalni mozaik od perli. Rezultat je bio komad odeće procenjen na stotine hiljada dolara – remek-delo koje briše granicu između igle i kičice.
5. Ežen Delakroa i vizuelni kod slobode (1830)
Čuvena slika umetnika Ežena Delakroa (Eugène Delacroix) „Sloboda predvodi narod“ (1830), nastala u čast Julske revolucije, donela je svetu novi vizuelni arhetip. Ženska figura koja ponosno vodi narod sa francuskom zastavom, sa razbarušenom kosom, crvenom frigijskom kapom slobode i raskopčanom, lepršavom haljinom, postala je oličenje buntovničkog stila. Decenijama kasnije, ovaj vizuelni kod inspirisao je generacije dizajnera, od pariskih krojača 19. veka do moderne pank estetike Vivijen Vestvud (Vivienne Westwood), dokazujući da je autentičan stil oduvek bio neraskidivo povezan sa borbom za slobodu.
Naslovna fotografija: YSL
