Subotičko narodno pozorište izgrađeno je davne 1854. godine prema projektu arhitekte Jánosa Škultétija i predstavlja jednu od prvih značajnih javnih građevina u Subotici. Istovremeno je imalo i funkciju hotela (Peszt Szálloda) i pozorišta, spojeno u reprezentativnoj centralnoj građevini s pročeljem ukrašenim šest korintskih stubova i jednostavnim timpanonom.
Ovaj objekat je, osim estetske, imao i važnu urbanističku ulogu, lociran na mestu gde se susreću tri glavna gradska trga. Takođe, ovo Narodno pozorište je važno za kulturu čitave zemlje jer poseduje čak tri scene.
Promene i rekonstrukcije kroz vreme
1904–1907: Izvođene su prve veće adaptacije – dogradnja krila prema ulici Ive Vojnovića, rekonstruisano je glavno stepenište i promenjena stolarija, a fasada je obogaćena dekorativnijim elementima u duhu eklektike i secesije.
Mart 1915: Početak Velikog rata doneo je nevolje svima, pa i glumačkom svetu. Narodu, kome baš i nije bilo do pozorišta, predstave su igrale samo žene jer su muškarci bili na frontu. Međutim, u proleće 1915. izbio je veliki požar i pozorište je izgorelo, te privremena pozornica postaje hotel „Pešta“, a posle rata je nazvan „Beograd“.
1925–1927: Obavljena je adaptacija stradalog dela, gde su arhitekte poput Otona Tomanića, Vase Stefanovića i Koste Petrovića pretvorile prostor u funkcionalniju salu (u tom periodu je delom korišćena i kao bioskop).
Sredina 20. veka: Nakon što je prošao period ratova i kriza, objekat je vraćen u pozorišnu funkciju 1945. godine.
Objekat je proglašen spomenikom kulture od velikog značaja i zaštićen je zakonom.
2007. godina: Zgrada je većim delom srušena u svrhu rekonstrukcije, iako je bila zaštićena. Ostavljen je samo deo originalnih stubova, dok je nova konstrukcija podigla kontroverzu zbog načina obnove i izgleda starog dela centra grada.
Do danas traju radovi i rekonstrukcije – s vremena na vreme planira se svečano otvaranje, ali isto izostaje jer se čeka, samo još uvek nije precizirano šta. Procene ulaganja u njegovu rekonstrukciju premašuju 25 miliona evra.
Rečnik za nepoznanice iz teksta:
*Timpan (od grčke reči „timpanon“) ili zabatno polje je za naziv za trokutnu površinu između vodoravne i dviju kosih greda vijenca grčkog i rimskoga hrama kvadratične osnove.
