U vreme kada je „all inclusive“ tek dolazio iz kataloga, a selfi štap još nije postojao ni kao ideja, letovanje je imalo drugačiji ritam i miris. Ono nekada nije bilo luksuzno, ali je bilo nezaboravno. Danas, u eri brzih letova i još bržeg zaborava, vredi se podsetiti zašto su ona davna, jednostavna letovanja ostala zauvek urezana u pamćenje starijim generacijama.
Bez filtera, bez pritiska, sa mnogo duše
Putovanje do mora trajalo je satima u automobilima bez klime, s otvorenim prozorima i mapom na kolenima.
Deca su brojala tunele, dok su odrasli brinuli o motoru i njegovom zvuku. Smeštaj se tražio na licu mesta, često u prizemnim kućama s lozom i plastičnim stolicama, gde su domaćini nudili rakiju ili smokve. Klima uređaji nisu postojali, ali je popodne bilo osvežavajuće pod pergolom.
Dan bez programa
Letnji dan bio je jednostavan: deca su se igrala na moru, dok su roditelji uživali u kafi i novinama. Plan za veče bila je šetnja rivom i čekanje za sladoled. Niko nije pratio lajkove, ali su se znali najbolji skakači i oni koji su najduže zadržavali pod vodom.
Uveče su se deca brojala, a svetla su se gasila ranije, spavalo se ranije zbog umora od igre, a ne od skrolovanja.
Letovanje – miris detinjstva
Letovanje je nekada bilo iskreno, bez pritiska dokumentovanja trenutaka ili stvaranja „idealnog sadržaja“. Uspomene su se nosile u sećanju, a ne na kartici. Osećaji poput mirisa borova i zvuka kamenčića ostaju, uz sećanje na to kako se s malo imalo mnogo. Letovanje je bilo prilika za odmor, a ne za dokazivanje.
