Foto: Pexels

Na koji način moda šteti planeti?

Početak
24/08/2023

Smatramo i čvrsto stojimo iza stava da je bolje kupiti jednu kvalitetnu stvar, nego “baciti” novac na primer na nekoliko nekvalitetnih koje će se pohabati posle par meseci i biti spremne za otpad. Za vas smo zato pripremili jednu zanimljivu i detaljnu analizu brze mode, šta ona predstavlja, kao i to koliko šteti našoj planeti Zemlji.

Šta je brza moda i koja je njena uloga?

Brza moda je pristup dizajnu, kreiranju i promovisanju odeće radi konstantne potražnje od strane kupaca. Modni trendovi sa takvim pristupom postaju veoma brzo i jeftino pristupačni potrošačima. Trendovi se brže nego ranije prenose sa modnih pista u radnje, tako da su modne kompanije počele da plasiraju nove proizvode na nedeljnom nivou.

Brza moda se služi kopiranjem trendova, brzom proizvodnjom i materijalima niskog kvaliteta kako bi javnosti predstavila jeftine i “lepe” stilove. Nažalost, sve to rezultira štetnim uticajima na životnu sredinu, dobrobit ljudi i na kraju na naše novčanike (iako na prvi pogled deluje da je odeća najjeftinija). Zapravo i niska cena je tu sa razlogom – da vam na kvaran način isprazni novčanik.

Kako šteti životnoj sredini?

Masovna proizvodnja odeće podrazumeva i proizvodnju ogromne količine tkanina. Za uzgajanje biljaka i životinja od kojih se prave sirovine za proizvodnju tkanine, potrebno je mnogo resursa.

Za uzgajanje pamuka je potrebno mnogo vode (za jednu pamučnu majicu potrebno je 2.700 litara vode), Uzgajanje ovaca za proizvodnju vune ima uticaj na efekat staklene bašte (stajsko đubrivo proizvedeno od stoke značajno je doprinelo povećanju atmosferskih gasova sa efektom staklene bašte); svila ima uticaj na globalno zagrevanje; a za proizvodnju poliestera koriste se fosilna goriva i taj materijal nije bio-razgradiv.

Foto: Pexels

Posle proizvodnje sirovina, potrebno je te sirovine pretvoriti u tkanine, što takođe ima dosta negativnog uticaja na našu okolinu. Kako bi sirovina postala tkanina, potrebno je da se desi nekoliko procesa – predenje sirovina u predivo, njihovo tkanje u tkanine, bojenje, kao i davanje tkaninama sjaja i čvrstoće. Ti procesi su energetski veoma intenzivni, i u njima se koriste velike količine vode i hemikalija.

Proizvodnja se mahom prebacila na države u kojima je radna snaga jeftina, a to su najčešće azijske države (Kina, Indija…). U Kini se zakonska regulativa o zaštiti životne sredine počela menjati tek nakon velike ekspanzije proizvodnje, odnosno u 2014. godini, tako da su proizvodni pogoni tada već neko vreme uticali na zagađenost vode i vazduha.

Poslednjih nekoliko godina, problem je postao toliko ozbiljan da prema Institutu za javne i ekološke poslove samo 35% istraženih lokaliteta širom Kine ima vodu dobrog kvaliteta, 32% je pogodno za vodosnabdevanje, još 20% se može koristiti za industrijsku proizvodnju i poljoprivredu, ali ne i za kontakt sa ljudima, preneo je portal SgT. Procena je da se 65 odsto svetske proizvodnje odeće proizvodi u Kini, a 17 do 20 odsto zagađenja vode zbog industrije dolazi upravo zbog bojenja i tretiranja tekstila. 72 toksične hemikalije u vodama Kine dolazi samo zbog bojenja tkanina, a od tih, 30 hemikalija ne mogu da budu uklonjene iz vode.

Svetska zdravstvena organizacija je saopštila da zagađena voda u Kini godišnje uzrokuje 75 odsto bolesti i više od 100.000 smrtnih slučajeva. Uz to, i procenat ljudi obolelih od raka je mnogo veći u mestima uz zagađene vode, u odnosu na procenat na nacionalnom nivou.

Primer: Zara – kako se došlo na ideju za jedan fast fashion brend?

1963. godine Amancio Ortega u La Coruñi, u Galiciji je otvorio krojačnicu za izradu jeftinih verzija skupih, dizajnerskih modela ženske odeće. Godine 1975. otvorio je prvu radnju, a 1985. osnovao kompaniju Inditex… ostalo je istorija. Velike modne kompanije obično proizvode robu u zemljama s jeftinom radnom snagom poput Kine ili Indije, od kuda se gotovi proizvodi vraćaju u centralu, te iz centrale distribuiraju u proleće i jesen, s manjim isporukama tokom ostatka godine. Za razliku od njih, roba u Zarine radnje stiže dva puta nedeljno, ali svega nekoliko komada svakog modela.

Foto: Pexels

Prodavači su u dnevnom kontaktu s centralom, mogu naručiti dodatnu količinu robe ako je tražena, no najvažnije je da svakodnevno šalju informacije o primedbama i željama kupaca, a one se istog trena prosleđuju timovima dizajnera, koji odmah prepravljaju neki model i šalju ga na izradu. Ako, naprimer, kupci u Kini ili Čileu traže crnu majicu, a ne belu koja je trenutno u prodaji, u te radnje će u roku od dve nedelje stići crna. Ako se isto ponovi u Tokiju, Njujorku ili Kopenhagenu, dizajneri procenjuju je li reč o globalnom trendu i odmah reaguju proizvodnjom za celo tržište…

Nemojte baš po svaku cenu želeti i kupovati „originale“. Bolje i jedna jeftinija kvalitetna torba, nego tri, koje bi samo krasio taj logo za kojim toliko žudite. Opametite se i kupujte kvalitetno, a ne lažno markirano ili iskopirano. Budite original, a to možete postići i bez logoa na sebi.

* Zabranjeno svako kopiranje tekstova bez odobrenja 𝐋𝐀 𝐕𝐈𝐄 𝐄𝐍 𝐑𝐎𝐒𝐄

Prethnodni članak

Zašto je važno da NE pratite baš svaki modni trend?

Sledeći članak

Šta podrazumeva posao stiliste?

Ne propustite

Upoznajte najmlađeg dizajnera na svetu – Max Alexander

Kao deca često maštamo o različitim poslovima kojima bismo voleli da se bavimo

Igor Todorović za LA VIE EN ROSE – “Revije su kod nas povod za izlazak, a najmanje prikaz tržišta”

Modna scena Srbije je, rekli bismo, nakon odlaska velikog kreatora Aleksandra Joksimovića,

Kreatorka kostima iz serije “The New Look” otkrila kako je stvorila magiju

U svetu mode, kao i u umetnosti, svaka epoha ima svoj jedinstveni