Danas se visoka moda tradicionalno vezuje za sjaj, ekstravaganciju, stalnu buku i potrebu za samoreklamiranjem, a figura Kristobala Balensijage (Cristóbal Balenciaga) stoji kao apsolutni anahronizam i izuzetak.
Dok su njegovi savremenici gradili carstva na ličnoj prisutnosti u visokom društvu i neprekidnim medijskim nastupima, osnivač modne kuće Balenciaga svoju je estetiku i život temeljio na nečem potpuno suprotnom – na dubokoj, ukorenjenoj katoličkoj veri, skromnosti i shvatanju rada kao posvećenog čina.
Koreni u Baskiji i odanost od najranijih dana
Rođen 1895. godine u izuzetno pobožnoj katoličkoj porodici u španskoj regiji Baskiji, Balensijagino detinjstvo bilo je čvrsto usmereno oko lokalne parohijske crkve San Salvador. Ta rana, iskrena odanost Bogu ostala je temelj njegovog života i rada kroz sve decenije koje su usledile.
Kada se kasnije našao na čelu jedne od najprestižnijih pariskih couture kuća, njegova disciplina i predanost nisu izbledelе. Uprkos globalnoj slavi i poštovanju koje je uživao, ostao je izuzetno povučen. Svako jutro tiho je prisustvovao jutarnjoj misi, izbegavao je vrevu i zabave pariskog visokog društva, a o njegovoj zatvorenosti prema medijima najbolje govori činjenica da je tokom pedesetogodišnje karijere dao samo jedan zvanični intervju.
Balensijagin atelje u Aveniji George V češće je podsećao na crkvu nego na modnu kuću. Njegovo osoblje radilo je u gotovo potpunoj tišini dok je stvarao, a čitav proces dizajniranja poprimio je duhovnu atmosferu. Disciplinovan, tih i pun strahopoštovanja, težio je tome da sveto i duhovno prenese u fizički oblik.
Od svešteničke mantije do visoke mode
Duhovni koreni nisu oblikovali samo njegovo radno okruženje, već su se direktno odražavali na same kreacije. Balensijagini dizajni često su otkrivali svoje katoličke izvore:
Vrećaste haljine (sack dresses) i tunike prizivale su vizuelne slike liturgijskih odora i monaških habitusa.
Siluete su direktno pozajmljivale oblike iz crkvene odeće – sveštenička mantija (cassock), plašt (cope) i misnica (chasuble) služili su mu kao osnovne forme iz kojih je crpao inspiraciju za svoje najpoznatije krojeve.
Tihi most prema nebu
U svetu koji danas nažalost više slavi ego i prolazne trendove, Kristobal je izabrao nestanak sopstvene ličnosti iza savršenstva kroja i materijala. Kada se pogleda njegova ostavština, jasno je da igla, konac i tkanina nisu bili samo zanatski alati, već su bili vertikalna veza sa duhovnim svetom, tihi most preko kojeg ga je moda, kroz rad, skromnost i posvećenost, svakodnevno približavala Bogu.
Naslovna fotografija: Arhiva
