Vest o odlasku Entonija Vakarela iz modne kuće Saint Laurent potresla je modni svet, ostavljajući nas u trenutku tišine i razmišljanja o svemu što je ovaj dizajner ostavio za sobom.
Dok sumiramo utiske, nemoguće je ne primetiti nit koja ga je na najlepši način povezivala sa samim osnivačem kuće – neprolazna, gotovo fascinantna ljubav prema zlatu.
Iako je Vakarelova poslednja kolekcija bila doslovno u celosti od zlata, ta svetlost nije započela tu. Zlato je bilo u samom srcu vizije Iva Sen Lorana (Yves Saint Laurent), mnogo pre nego što je Vakarelo kročio u modnu kuću. Za Iva, zlatni tonovi nisu predstavljali tek dekoraciju ili dokaz glamura. Ta strast se ogledala u njegovom stvaralaštvu na najupečatljiviji način. Tokom osamdesetih godina (primeri, fotografije ispod), gotovo da nije postojala revija u kojoj se nije pojavilo bar nekoliko veličanstvenih komada kreiranih u zlatnim tonovima.
Njegova opčinjenost zlatom takođe nije bila rezervisana ni samo za modne piste, već se prožimala i u njegovom ličnom prostoru, budući da je njegov stan u Parizu obilovao zlatom.
Ovakvi detalji za Iva značili su preplitanje njegovih najdubljih emocija i uspomene na osunčane predela Orana i Marakeša, barokne raskoši kojoj se iznova divio kao i atmosferi pariskih noći. Kako to lepo objašnjeno od strane Muzeja Yves Saint Laurent u Parizu, zlato je u njegovim rukama postalo čisti simbol ženske moći, stav i simbol samopouzdanja.
Kao što je sam Loran jednom rekao: Veče mora da sija, u suprotnom je apsurdno, Vakarelo je to u svojoj poslednjoj kolekciji razumeo bez greške, dajući mu savremeni pečat i podsećajući nas na to koliko je tradicija moćna kada se interpretira sa poštovanjem. Dok se opraštamo od jedne vizionarske ere u kući YSL, ostaje nam da nazdravimo Entoniju i njegovom sledećem, nesumnjivo zlatnom poglavlju, gde god ga put odveo. Ujedno se nadamo da će kuća dobiti naslednika dostojnog vizije ova dva velika umetnika.
Naslovna fotografija: Arhiva, Iv Sen Loran bira zlatni nakit za svoju reviju 1977. godine
