Marija Magazinović – Srpkinja koja je mnogo toga promenila

Početak
19/03/2024

U vremenu kada je ženski glas bio tek tih šapat u patrijarhalnom društvu, Marija Maga Magazinović bila je ona hrabra koja je uzela pero u ruke i počela da piše svoju priču. Rođena u Beogradu 1882. godine, ova istaknuta intelektualka, novinarka, i plesačica, ostavila je neizbrisiv trag u istoriji Srbije, krčeći put za sve žene koje su želele da se izraze i ostvare u svetu koji je tada dominirala muška moć.

Maga je bila prva studentkinja Pravnog fakulteta u Beogradu, do tada rezervisanog samo za muškarce, a sa samo 22 godine je već bila diplomirala na Filozofskom fakultetu. Njena hrabrost i upornost nisu se zaustavile samo na univerzitetskim klupama – bila je prva žena zaposlena u prestižnom listu Politika i Narodnoj biblioteci. Njena uloga nije bila samo profesionalna, Maga je bila jedna od pionirki u borbi za prava žena, pružajući podršku i inspiraciju mnogim generacijama koje su došle posle nje.

Rani život i obrazovanje

Rođena 14. oktobra 1882. u Užicu, Marija Magazinović je bila žena koja je svojom hrabrošću i upornošću otvarala nova vrata za žene u Srbiji. Već od ranog detinjstva, Maga je pokazivala izuzetan talenat i želju za obrazovanjem. Završila je osnovnu školu i gimnaziju u rodnom gradu, a potom se preselila u Beograd gde je započela svoj akademski put.

Sa samo 16 godina, Maga je vanredno upisala studije na Filozofskom fakultetu, budući da tada devojkama nije bilo dozvoljeno redovno studiranje. U to vreme, fakultet je bio deo Velike škole, koja će kasnije postati Beogradski univerzitet. Magazinović je istakla svoju intelektualnu širinu slušajući predmete poput hemije, fizike, jezika (nemačkog, ruskog, latinskog, srpskog), filologije, teorije književnosti i filozofije.

Njena hrabrost i odlučnost dovele su do toga da se, zajedno sa svojim koleginicama, 1902. godine izbori za to da žene budu redovne studentkinje. Nakon toga, osnovala je Klub studentkinja u kojem su se proučavala dela socijalističkih aktivistkinja kao što je Klara Cetkin, teoretičara poput Džona Stjuarta Milla, ali i dela švedske naučnice Elene Kej koja je pisala o slobodnoj ljubavi.

Tokom studija, Magazinović je takođe bila aktivna u umetničkim krugovima, glumeći u Beogradskom radničkom društvu koje će kasnije postati poznata umetnička grupa “Abrašević”. Nakon završetka fakulteta 1904. godine, postala je jedna od prvih žena u Srbiji koja je stekla diplomu filozofije. Njena želja da pokaže ženama da je moguće upisati i Pravni fakultet ostvarena je, čime je otvorila nova vrata za buduće generacije žena u akademskom svetu.

Prva novinarka koja je uznemirila status QUO

Nakon što je diplomirala, Magazinović je tražila načine da samostalno zarađuje, što je bilo retko za žene tog vremena. Prevodila je dela Maksima Gorkog i Henrika Sjenkijeviča, a postala je i prva praktikantkinja u Narodnoj biblioteci.

Ubrzo je počela da piše za štampane medije. Prvi članak Mage Magazinović štampan je u Pozorišnom listu na početku 20. veka, a objavio ga je lično urednik, čuveni komediograf Branislav Nušić. Njena hrabrost i veština u pisanju doveli su je do Politike, gde je postala jedna od prvih novinarki. Njeno prisustvo u redakciji Politike donelo je novi duh i osveženje, a njeni tekstovi u redovnoj rubrici “Ženski svet” o pokretu emancipacije žena u zapadnoj Evropi bili su inspiracija mnogima.

Profesorka sa dugogodišnjom revolucionarnom karijerom

Nakon svojih dostignuća kao novinar i borac za prava žena, Marija Maga Magazinović nastavila je svoj put ka obrazovanju i umetnosti. Postala je učiteljica u Višoj ženskoj školi, a inicijativa za osnivanje Prve ženske realne gimnazije urodila je plodom 1905. godine, gde je Magazinović predavala psihologiju, logiku, nemački i srpski jezik punih četrdeset godina sa prekidima.

Njena uloga kao profesor nije bila samo prenošenje znanja, već i narušavanje sistema patrijarhalnog vaspitanja i porodičnih stega prisutnih u srpskom društvu tog vremena.

Godine 1909, Maga Magazinović odlazi u Minhen na usavršavanje, najpre za glumu, a zatim za ples i balet. Nakon godinu dana provedenih u Nemačkoj, vraća se u Beograd i 1910. sa Zorom Pricom otvara Školu za recitaciju, estetsku gimnastiku i strane jezike.

Kulturno nasleđe

U periodu Kraljevine Jugoslavije, između dva svetska rata, Marija Maga Magazinović doseže vrhunac svoje karijere kao učiteljica, vođa plesne grupe i koreografkinja inspirisana herojima narodne poezije.

Pored predavanja u školi, Maga je takođe bila angažovana u obogaćivanju srpskog folklornog nasleđa dodajući elemente savremenog plesa. Kreirala je koreografije inspirisane legendama kao što su Jelisavka, majka Obilića, Molitva Kosovke devojke i Smrt majke Jugovića. Njene vežbe plesnih igara organizovane su u prirodi, pored reke Save, inspirisane praksom Isidore Dankan, čiju je školu pohađala u Berlinu.

Slobodni ples je za nju predstavljao slobodu izraza i otvaranje novih mogućnosti u odnosu na klasične igre. Njena kreativnost i hrabrost doneli su sveži impuls novim idejama u srpsku umetničku scenu, pre nego što je klasični balet postao dominantan.

Kontroverzni stavovi i poslednji dometi

Tokom Drugog svetskog rata, po početku nacističke okupacije 1941. godine, Marija Maga Magazinović se povukla u penziju. Međutim, naredne godine, 1942, objavila je tekst u Prosvetnom glasniku pod nazivom “Razmišljanje o budućoj ženskoj školi”, u kojem su izneti antisemitski i rasistički stavovi u skladu sa konceptom arijevstva. Ovi stavovi su bili u suprotnosti sa njenim ranijim antimilitarističkim i socijalističkim uverenjima iz mladosti.

Iako je Maga Magazinović radila na “Kolarcu” tokom okupacije, organizujući putovanja i učestvujući u festivalima folklora, ovi kontroverzni tekstovi su izazvali razočaranje i sumnju u njenu doslednost prema svojim ranijim vrednostima.

Telesna kultura kao vaspitanje i umetnost

Magazinović je autorka monografija poput “Telesna kultura kao vaspitanje i umetnost” iz 1932. godine, kao i “Istorija igre” iz 1951. godine, koje naglašavaju značaj fizičke kulture i svesti o telu za individualca i njegov odnos prema okruženju. U njenom radu jasno se ogleda da je Maga stavljala značajan akcenat na telo kako praktično kroz ples, tako i teorijski kroz analize.

Maga Magazinović svojim idejama pomerila granice u patrijarhalnoj Srbiji, koja je tada bila pod uticajem zatvorenih shvatanja o ulozi žene. Maga je prožimala različite uloge žene, istovremeno promovišući ideju o obrazovanoj ženi koja ima sposobnost da pruži novi okvir i osnovu za razvoj sopstvenog deteta.

Gotovo zaboravljena, ali nezaboravna

Magazinović je preminula 8. februara 1968. u Beogradu, ostavljajući iza sebe kompleksnu sliku svoje ličnosti i doprinosa srpskoj kulturi i društvu. Njene kontroverzne izjave tokom Drugog svetskog rata ostaju kao predmet rasprave i istraživanja, dok njen raniji rad ostaje kao deo nasleđa koji je obeležio mnoge generacije.

Magazinović je posthumno dobila ulicu na opštini Zvezdara u Beogradu i ulicu u Užicu, dok njeno ime nosi i jedan baletski studio. Ovakva priznanja su pokazatelj da se Maga Magazinović, iako gotovo zaboravljena, smatra nekim ko je svojim stavovima otvarao nove vidike i doprinosio napretku zajednice i društva.

Danas, kroz nasleđe koje nosi njeno ime, Maga Magazinović ostaje simbol snage, hrabrosti i istrajnosti, podsećajući nas na važnost borbe za pravdu, ravnopravnost i umetnički izraz slobode. Njen život i dela su trajno upisani u istoriju srpske umetnosti i ostaju inspiracija za buduće generacije umetnika i aktivista

NEWSLETTER

Prethnodni članak

Lekcija o Nadi Marinković – ženi koja je razvila srpsko novinarstvo

Sledeći članak

Mart mesec – širenje svesti o borbi protiv raka dojke

Ne propustite

Tekst u beogradskom magazinu iz 1994. godine će vas slatko nasmejati

“Spor oko parfema” glasio je naslov u magazinu iz 1994. godine koji

Najava emisije “Na Terazijama”, po ideji srpskog izdanja magazina LA VIE EN ROSE

U vremenu hiperprodukcije, potrudili smo se da napravimo nešto drugačije. Emisiju koju

Georges Mathé, zaboravljeni francuski lekar koji je prvi u svetu, 1958. presadio koštanu srž – i to Srbima

Pre 66 godina, u Parizu, doktor Žorž Mate (Georges Mathé) je transplantacijom koštane