Postoji posebna, dragocena bistrina u umu neposredno nakon buđenja, pre nego što nas preplave prve dnevne informacije, obaveze i tuđa mišljenja. Dok svet oko nas još uvek hvata zalet, naša svest je čista i neopterećena. Upravo to vreme je idealno za kratak, iskren i elegantan razgovor sa samim sobom.
Zapisivanje nekoliko rečenica svakog jutra, u tišini doma, deluje kao neka vrsta mentalnog provetravanja prostora. To ne moraju biti komplikovani književni tekstovi niti duboke filozofske rasprave. Nekada je dovoljno zapisati slobodan tok misli, trenutno osećanje, nekoliko ciljeva za dan koji je pred nama ili stvari na kojima smo iskreno zahvalni. Kada svoje misli prenesemo na papir, one dobijaju oblik, prestaju da lutaju i gube moć da u nama stvaraju unutrašnji nemir.
Ovaj jednostavan ritual, poznat i kao pisanje jutarnjih stranica, pomaže nam da otpustimo podsvesni stres koji često nosimo iz prethodnih dana.
Papir ne ume da osuđuje, ne žuri i ne traži objašnjenja već je tu isključivo da primi ono što nam je u tom trenutku na duši. Kroz ovaj tihi razgovor sa sobom, mi zapravo postavljamo filter za sve informacije koje će tokom dana pokušati da nam naruše mir.
Odvojiti pet minuta za beležnicu uz prvu jutarnju kafu ili čaj jeste čin istinske ugode i samopoštovanja. To je trenutak u kom svesno biramo da ne budemo samo interaktivni posmatrači svog života koji odmah „skaču“ na telefon, već kreatori sopstvenog unutrašnjeg stanja.
Kada jutro započnemo sa takvom vrstom jasnoće, u ostatak dana zakoračimo sa kristalno jasnim fokusom, stabilnošću i nekom sasvim novom, prijatnijom energijom.
