Cafe de Flore, Paris, 1947, photo by Robert Doisneau

Ko je sedeo u čuvenom Café de Flore pre današnjih influensera

Početak
21/03/2024

Najpoznatiji kafić u Parizu, verovatno i najfotografisaniji kafić na svetu – Café de Flore

Danas dostupan svim turistima, a nekada su se u njemu okupljale istorijske i kulturne ličnosti.

Café de Flore se nalazi na Bulevaru Sen Žermen i postoji više od 130 godina, što ga čini jednim od najstarijih kafea u glavnom gradu Francuske. Datira iz 1887. godine, ova šarmantna ustanova je dugo bila domaćin intelektualcima grada i privlačila velika imena na svoja ulazna vrata. Godinama je to bilo mesto gde je trebalo biti i biti viđen, jer su mnogi veliki umovi posećivali prostorije.

Prepoznatljiv je po zelenilu koje ga okružuje i uz njega idealno uklopljenim detaljima poput papirnih podmetača na stolovima na kojima je čuvenim zelenim slovima ispisano ime kafića.

Dobivši ime po statui Flori, rimskoj boginji cveća, koja još uvek stoji preko puta ulice u jednom od najelitnijih delova Pariza Sen Žermen, ovaj kafić je od svojih početaka do danas uvek privlačio veliki broj pisaca i filozofa.

Jedan od prvih koji je započeo tradiciju pisanja u Café de Flore bio je Guillaume Apollinaire. On je 1913. godine započeo žurnal po imenu Večeri u Parizu. Uprkos ratu, navike ovog italijanskog pesnika se nisu promenile, redovno je posećivao kafe i provodio sate u njemu.

Nakon završetka rata, 1917. godine Apollinaire upoznajeAndrea Bretona sa ovim kafićem  i upravo tu se rađa dadaistička grupa. Iste godine, Apollinaire upoznaje svet sa reči „nadrealizam“.

S obzirom na to da je Pariz u Drugom svetskom ratu bio pod nemačkom okupacijom, ono što je zanimljivo je da nijedan Nemac nije mogao da se nađe u njemu. Sartr dalje piše: „putevi do Flore su za mene četiri godine bili putevi slobode“. On je baš u prostorijama ovog kafea i započeo svoju egzistencijalnu filozofiju.

Léon-Paul Fargue i Maurice Sachs su dolazili u kafe svaki dan. Zajedno sa njima i Simon Sinjoret koja je napisala u svojim memoarima: „Rođena sam jedne večeri 1941. godine na klupi u Kafe de Floru.“. 

Ovde je svojevremeno boravio i Žak Prever, a kroz kafe su prošli i Ernest Hemingvej, Alber Kami (za kojeg takođe postoje navodi da mu je kafe služio kao kancelarija), Truman Kapote i drugi.

U kafe šezdesetih počinju da dolaze i filmske zvezde i drugi pripadnici sedme umetnosti, među kojima su Džejn Fonda, Brižit Bardo, Belmondo, Roman Polanski, Alen Delon i Serž Gensbur.

Gotovo istovremeno na ovom mestu počinju da se okupljaju i modni kreatori, od Iva Sen Lorena, Lagerfilda do Živanšija i Gaja Larošea.

Kasnije je bilo  lica kao što su Šeron Stoun, Džoni Dep, Al Paćino, Izabela Roselini, Geri Oldman. 

Ako ste u prilici obavezno ga posetite!

NEWSLETTER

Prethnodni članak

Slavimo prvi dan proleća, lepo vreme i pomeranje sata

Sledeći članak

Cvetovi trešanja – simboli proleća u Parizu i njihove lokacije 

Ne propustite

Zaplovite Beogradom – spisak brodova za obilazak i razgledanje grada sa reka

“Beograd je najružniji grad, na najlepšem mestu na svetu”, govorio je nekada

Ekstremne dobrodošlice: Predlog putovanje kroz mesta Srbije za svaki mesec

Predstavljamo vam najbolja mesta i aktivnosti za putovanja po Srbiji za svaki

Priča o poslednjoji kišobrandžijskoj radnji u Srbiji

U srcu Beograda, u Balkanskoj ulici, jedna radnja odoleva vremenu i tehnološkom