Kada je Karl Lagerfeld 1983. godine preuzeo kormilo kultne modne kuće Chanel i debitovao sa svojom prvom haute couture kolekcijom, svet visoke mode prisustvovao je rađanju jedinstvene vizuelne iluzije koja je promenila pravila ove kuće.
Centralno mesto u toj istorijskoj postavci zauzela je elegantna crna haljina ukrašena sa hiljadama takozvanih trompe-l’œil dragulja, pažljivo vezenih direktno na tkaninu kako bi verno dočarali utisak teških, slojevitih niski bisera, masivnih ogrlica i blistavih narukvica koje zapravo nisu postojale u fizičkom obliku.
Ovaj subverzivni dizajnerski poduhvat nosio je ironičnu poruku da lažni nakit može oponašati pravi, što je predstavljalo direktan naklon i duboki omaž ekscentričnom nasleđu osnivačice brenda, Koko Šanel. Čuvena kreatorka je tokom svog života radikalno promenila tok mode odbacivši strogo pravilo da nakit mora biti skupocen da bi bio privlačan, tpa je često vrlo smelo kombinovala dragocene komade sa veštačkim draguljima, noseći ih u grandioznim, upečatljivim količinama koje su rušile tradicionalne buržoaske norme.
Četrdeset godina kasnije, ova genijalna tehnika dobila je svoj novi život kada je Matje Blazi (Matthieu Blazy) u svojoj prvoj haute couture kolekciji odlučio da oživi isto majstorstvo u bliskoj saradnji sa legendarnim pariskim ateljeom Lesage. Ručno rađeni vez ponovo je našao svoj put direktno na tekstil, stvarajući nepogrešivu iluziju pravog nakita koji je u svojoj suštini bio sačinjen od veštih perlica i niti.
Ovaj monumentalni poduhvat potvrdio je da prava magija visoke mode ne leži nužno u težini plemenitih metala i dragog kamenja, već u majstorstvu zanata, mašti i bezvremenskoj umetnosti iluzije koja nastavlja da inspiriše generacije dizajnera.
Naslovna fotografja: Arhiva, Chanel 1983
