Srpski najpoznatiji naučnik, Nikola Tesla, najviše se proslavio posthumno. Tada su, pored pohvala, isplivale različite zanimljivosti iz njegovog života.
Kada bismo zamislili jedan prosečan dan ovog naučnika morali bismo zamisliti i golubicu. Sada već priča shvaćena kao mit govori o Teslinoj opsesiji ovim pticama.
Misterija njegovog života se najčešće povezuje sa njegovim usamljenim sazrevanjem. Praktično jedine prijatelje nalazio je u životinjama. Među njima su naročito bili golubovi koje je svakodnevno hranio, milovao i posvećivao im vreme. Postoje nagoveštaji da je njima poveravao svoje sledeće naučne planove.
Posebna povezanost je usledila sa jednom golubicom koju je negovao kao kućnog ljubimca. Kupovao joj je posebnu hranu, primao u svoj dom i dozvoljavao da mu sleće na ruku. Zabeležena je njegova rečenica “dok god je imam, postoji svrha u mom životu”. Tada su novinari, metaforički, poistovećivali pticu sa ženom. Ipak, u ovom primeru nije bilo mesta prenesenom značenju.
S obzirom na to da je poznato da Tesla nije imao ljubav u vidu ženske osobe i proveo je život u apstinenciji, smatra se da je to nadomestio ovakvim “prijateljstvom”. Smatra se da se golubica razbolela, bila negovana od strane naučnika, a da ga je njena smrt duboko pogodila.
