Trenerka je jedan od retkih odevnih komada koji je uspeo da pređe put od strogo funkcionalne sportske uniforme do svakodnevnice. Nastala je kao sportska odeća sredinom 20. veka, a popularizovana je 1970-ih i 1980-ih), ali i kao praktičan odgovor na konstantnu potrebu da telo bude u pokretu.
Ona je vremenom izgubila svoje mesto, a danas se nosi… pa, gotovo svuda, u svim prilikama, često bez konteksta i konkretne namere.
U drugoj polovini 20. veka trenerka je simbolizovala disciplinu i sportski duh. Nosila se na stadionima, u salama, tokom fizičkog rada. Njena estetika bila je sporedna, jer je funkcija zapravo bila ključna. Međutim, ulaskom u urbani prostor, naročito tokom devedesetih godina, trenerka postaje deo svakodnevnog identiteta, ne samo sportskog, već i socijalnog, klasnog i kulturnog.
Danas, trenerka više ne simbolizuje samo sport. Ona je definicija za komfor, brzinu života, odbijanje forme i često potpunog odsustva ukusa.
Upravo tu dolazimo do ključne stvari: trenerka kao komad koji se masovno nosi, postaje simbol odustajanja od mode, kroja i siluete – elemenata koji su vekovima gradili pojam ženstvenosti. Za razliku od haljine, suknje ili čak krojenih pantalona, ona ne prati telo, već ga skriva. Briše razlike među polovima, briše individualnost. Složićemo se – jeste praktična, ali je potpuno neestetična.
Savremena moda pokušala je da „rehabilituje“ trenerku kroz luksuzne materijale, visoku cenu i dizajnerski potpis. I uprkos tome, ostaje pitanje – da li komad koji je nastao da ukloni ženstvenost iz generacije u generaciju, može zaista da postane simbol (savremene) elegancije? Ne.
Trenerka sama po sebi nije problem. Problem je nastao jer je ona postala uniforma svakodnevice, tj. zbog toga što je na suptilan način promenila estetiku. Prestala je da oslobađa telo (što joj je bila primarna funkcija) i počela da ga redefiniše. A moda, čak i kada proizilazi iz sporta, ne bi smela da briše svest o telu, već da ga ističe.
