U istorijskom ambijentu hotela Moskva, susreli smo se sa poznatim ekonomistom i preduzetnikom Nemanjom B. Antićem koji nam je tokom inspirativnog modnog dijaloga bez okolišanja objasnio da je za opstanak srpke mode neophodna surova ekonomska logika.
U ovom, prvom delu intervjua upitali smo ga da objasni, sa stručne strane – gde zapravo „puca“ veza između kreativnosti i tržišnog uspeha kada je reč o srpskoj modnoj sceni?
– Problem je nastao zato što mi u umetniku, koji ume da kreira dizajn, brend, košulju, odelo, žensku haljinu, torbu, mokasine, cipele – vojne, obične, modne, paradne… imamo osobu koja to zna da to napravi, međutim, sledeći korak fali: kako to da eskalira? Kako da to postane proizvod koji će se prodavati u serijama, u stotinama, desetinama, hiljadama? Mislim da je upravo to ono što nama fali, rekao je Antić na početku razgovora za LA VIE EN ROSE.
Korak koji nedostaje često je uslovljen i sistemom koji umetnike ne priprema za izazove tržišta i tako, dok kreativnost cveta, finansijska pismenost i preduzetnički duh ostaju u drugom planu, što nas dovodi do suštinskog problema strukture srpske modne scene.
– Takođe, fali nam i finansijsko okruženje. Postavlja se i pitanje: da li su dizajneri zalutali u biznis, da li su to biznismeni u modi, ili samo umetnici koji su završili školu? Korak dalje bi svakako bio taj da dizajner svoju umetnost u odeći i obući zaista ume da plasira.
Antić je kroz razgovor istakao i to da srpski dizajneri poseduju izuzetan senzibilitet koji nimalo ne zaostaje za svetskim standardima. Vizija postoji, ali…
– Srbi zaista sve znaju da naprave, ali problem je što umetnik mora postati i preduzetnik. On kasni za tim veštinama koje su isto deficitarne. Mora da zna da setuje četvoro ljudi da radi za njega, dve krojačice, dva modelara. Mora da ima set veština da potraži investitora: banka, fond, država, subvencija, fondovi iz Evropske unije. Koliko znamo umetnika koji umeju da sastave biznis projekat od svog savršenog dvoredno kopčanog kaputa ili nečeg sličnog? Jako malo.
Konačno, postavlja se i pitanje svrhe. Da li modna kreacija treba da bude statičan eksponat ili živ, komercijalan proizvod? Antić nudi hrabar zaokret u razmišljanju koji bi mogao da transformiše domaću scenu.
– Naši umetnici prave modu zbog mode, a treba da prave stil, umetnost, dizajn i modu zbog komercijalizacije. Jedan naš modni umetnik mi je rekao: „Pa, znaš, ubiću dušu.“ Nećeš ubiti dušu! Ti, kad prodaš svoj savršeni sako u 15.000 komada, ti ćeš finansirati svoju dušu, da napraviš i mušku košulju, šešir, zumbane cipele, možda sve ono što smo gledali u filmovima sa Džejmsom Bondom.
Prvi deo intervjua u kojem govorimo o tome gde greše srpski dizajneri u celosti, pogledajte u nastavku:
Naslovna fotografija: Privatna arhiva
