Foto: LA VIE EN ROSE

Da li znate ko je pokrenuo vremensku prognozu u srpskim medijima?

Početak
10/08/2023

Prva ozbiljnija meteorološka istraživanja u Beogradu počela su 1887. godine nakon postavljanja prve, provizorne meteorološke opservatorije. Nalazila se u tadašnjoj ulici Jovana Ristića (danas Svetozara Markovića, broj 66), u privatnoj kući Ernesta Gajzlera (fotografija ispod). Marta naredne godine, resorno ministarstvo je odlučilo da se osnuje prva prava opservatorija. Prva merenja počela su 1888. godine.

1.07.1887. Foto: Twitter/@zorancicak

Tri godine kasnije meteorološka opservatorija je morala ponovo da se preseljava. Iste 1891. godine, počela je rad Astronomska, metorološka i magnetska opservatorija Velike škole, u statusu naučne ustanove. Najviše zasluga za razvoj ove naučne delatnosti imao je Milan Nedeljković, profesor astronomije i meteorologije na Velikoj školi.

Milan Nedeljković (09. septemar 1857 – 21. februar 1950), prvu mušku gimnaziju završio je kao učenik generacije. Na Velikoj školi, na Prirodno-matematičkom odseku, diplomirao je sa odličnim uspehom i nagradom za rad iz fizike. Na predlog Josifa Pančića dobija stipendiju za nastavak školovanja u Parizu na Sorboni (istaknuti studenti ovog univerziteta bili su: Marija Kiri, Pjer Kiri, Žak Derida, Andre Breton, Simon de Bovoar, Marina Cvetajeva, Anri Poenkare, Irena Žolio-Kiri, Aleksandar Aljehin i Žan Mišel Atlan. Ovde su studirali ili odbranili svoje doktorate i Mihailo Petrović Alas, Milan Nedeljković, Vlasta Petković, Oskar Davičo, Stanislav Vinaver, Filip Hristić, Ranko Radović, Jovan Ristić, Vojislav Veljković i Koča Popović). Upisuje se na matematiku, a vanredno studira i fiziku. Na oba fakulteta redovno daje ispite, i učestvuje u boemskom životu Pariza. Sa tim diplomama, odmah po povratku u Srbiju davne 1884. godine, prihvaćen je za pomoćnog nastavnika u Velikoj školi. Tokom narednih godina, Nedeljković je utemeljio ovu granu nauke u našoj državi. On je osnivač prve Provizorne opservatorije, tvorac mreže meteoroloških osmatračkih stanica u Srbiji, tvorac sistema protivgradnih raketa, pokretač vremenske prognoze u Srpskim novinama i autor obimnih radova o meteorologiji.

Foto: LA VIE EN ROSE

Kada je na Vračaru proradila prva meteorološka i astronomska opservatorija Velike škole, u novoj zgradi podignutoj prema projektu arhitekte Dimitrija T. Leka, praktično je počelo ispisivanje istorije srpske meteorologije. Zato danas znamo da su 1888. godine, bile velike poplave, da je Savamala plivala 1895. godine, da su te godine letnje temperature dostizale 45 stepeni Celzijusa, kao i da je 28. januara 1947. godine u Beogradu padao žuti sneg zbog vetrova koji su doneli pesak iz Afrike, da je najviše kiše palo 1937. godine…

U Beogradu je 11. februara 1906. godine, osnovana Služba za praćenje zemljotresa. Nalazila se pri Geološkom zavodu Univerziteta u Beogradu. Od 1909. godine, ova služba locirana je u zgradi Seizmološkog zavoda, na Tašmajdanu, koju je projektovao Momir Korunović, jedan od najpoznatijih beogradskih arhitekata.

Foto: LA VIE EN ROSE

Razvoj meteorologije doprineo je i prilično ranom postavljanju protivgradnih naprava u okolini srpske prestonice. Dogodilo se to poslednje godine devetnaestog veka. Kralj Aleksandar Obrenović, imao je poverenje u meteorologa i astronoma Milana Nedeljkovića, koji je predložio da se kraljevski vinograd na putu ka Smederevu, okruži protivgradnim topovima. Pošto je kralj odobrio, topovi su postavljeni, a lično je Nedeljković nadgledao njihovu upotrebu.

Foto: LA VIE EN ROSE

Kada je krajem devetnaestog veka u Srbiji nestalo skepticizma kada je reč o mogućnostima da se predvidi vreme kroz nekoliko dana, jer su dotadašnji eksperimenti potvrdili praktičnu vrednost meteorologije, profesor Milan Nedeljković uspeo je da na svoju stranu pridobije novinare. Naime, Srpske novine prihvatile su da svakoga dana objavljuju opštu prognozu vremena.

Profesor Jelenko Mihailović počeo je da rukovodi prvim Seizmološkim zavodom u Srbiji. Na čelu ove ugledne ustanove bio je svih godina između dva rata, a i nakon stvaranja FNRJ. Penzionisani profesor ostao je i da živi u zgradi Zavoda na Tašmajdanu, sve do smrti sredinom prošlog veka.

*Delovi teksta preuzeti iz lista “Glas Javnosti” iz 2007. godine

NEWSLETTER

Prethnodni članak

Made in Yugoslavia – koji automobili su se proizvodili u staroj državi?

Sledeći članak

Mesta u Beogradu na kojima ćete zavoleti i kišu

Ne propustite

Plamen prošlosti i dalje tinja na Kosančićevom vencu – kako je uništena Narodna biblioteka Srbije?

Prilikom bombardovanja Beograda 6. aprila 1941. godine, zgrada Biblioteke izgorela je do

Šik prošlog veka: zbog čega je šetnja Knez Mihailovom bila svojevrsni oblik modne revije

Beograd je nekada važio za centar mode, a naši ljudi važili su

Za rekreaciju i uživanje: kafe u Beogradu sa pogledom na teniske terene

Tenis je jedan od opuštajućih “luksuznih” sportova, koji je nakon filma Challengers