Čini nam se da čipka kao detalj nikada neće izaći iz mode…
U nastavku ovog teksta donosimo vam kompletnu istoriju čipke. Ova, svima poznata struktura predstavlja jedinstveni materijal kontrasta i pravu autentičnost među materijalima, a ne može se porediti ni sa jednim drugim.
Tačan datum nastanka čipke nije poznat, ali sudeći po dosadašnjim izvorima, čipka kakvu danas znamo nastala je u ranom XVI veku.
Od samog početka, ona je krasila najlepše događaje i svečana izdanja aristokratije. Kraljica Elizabeta I je na jednom portretu naslikana u prelepoj haljini sa ogromnim ukrasima oko glave (poput ovih na fotografiji ispod), koji su se pružali iza njenog vrata, a bili sašiveni u celosti od čipke.
U narednom, XVII veku, modna industrija Evrope obeležena je pravom čipkanom revolucijom! Čipka je korišćena za ukrašavanje svega: od ogrlica, kapa, haljina, pa sve do kvaka na vratima koja su se dekorisala sitnim, čipkastim detaljima.
U godinama i vekovima koji su dolazili, čipka se uglavnom zadržavala u aristokratskim krugovima, koji su mogli priuštiti izradu posebne i sasvim unikatne čipke kao ukrasa za najrazličitije detalje. Marija Antoneta je, na primer, obožavala da nosi čipkane haljine.
Ipak, nalik svakoj drugoj modi, trend čipke polako je silazio sa trona, te na neki način preskočio ceo XVIII vek, sve do njegovog kraja, kada se čipka ponovo nalazi na policama elegantnih dama, koje su je nosile na najvećim svečanostima.
Evropske kraljice i grofice nosile su čipke čak i na svojim venčanjima, a trend nošenja venčane haljine od ovog materijala traje i danas.
Iako je ovaj materijal u početku pleten od belih konaca, od XX veka u modu ulaze i čipke različitih boja, dok crna svoje mesto pronalazi u donjem vešu. Industrijalizacija i pronalasci kao što je nastanak šivećih mašina i ubrzanje i modernizacija tekstilne industrije, uticale su na veću dostupnost čipke. Ona je postala dostupna čak i nižim slojevima društva, budući da se više nije stvarala ručno, već su mašine činile to da bude proizvedena u izobilju.
