Foto: LA VIE EN ROSE

19. vek iza zatvorenih vrata – uđite sa nama u jedan od najstarijih stanova u Parizu

Početak
05/11/2023

Ponosni smo što je magazin LA VIE EN ROSE jedan od retkih srpskih izdanja koji svojim čitaocima donosi originalne priče i fotografije. Budući da je pored Beograda grad u kojem magazin “živi” i Pariz, odlučili smo da vam prezentujemo ono što je retkost videti, čak i prilikom turističke posete francuskoj prestonici.

Istraživajući stare objekte u gradu svetlosti, put nas je odveo u jednu od najstarijih zgrada – Lavirotte. Nalazi se u sedmom arondismanu na adresi 29 Avenue Rapp, sa direktnim pogledom na Ajfelovu kulu. Kako smo saznali, projektovao ju je arhitekta Jules Lavirotte, a izgrađena je između 1899. i 1901. godine. Zgrada je jedan od najpoznatijih preživelih primera secesije.

Jules Lavirotte

Fasada je raskošno ukrašena skulpturama i keramičkim pločicama Aleksandra Bigoa. Pomenuti arhitekta Lavirotte, dobio je nagradu za najoriginalniju novu fasadu 1901. godine.

Spoljašnji izgled zgrade/ Foto: LA VIE EN ROSE

Istorija Lavirotte zgrade

Arhitekta, Jules Lavirotte, već je izgradio dve zgrade u istom naselju 7. arondismana; privatnu rezidenciju u Rue Sedillot 12 (sada škola) i stambenu zgradu na 3 Skuare Rapp, gde je imao svoj stan na petom spratu. Obe ove zgrade imale su neke od elemenata fantastike i umetnosti po kojima je Lavirotte bio i poznat, ali nijedna nije bila tako popularna kao zgrada na adresi 29 Avenue Rapp.

Kako smo saznali, neki izvori navode da je zgrada bila u vlasništvu Aleksandra Bigoa, profesora hemije koji je postao preduzetnik i koji je prvi u Francuskoj proizvodio glazirane keramičke pločice, drevnu tehniku koju je “ukrao” iz Kine. Međutim, drugi izvori pokazuju da je zgrada ipak bila u vlasništvu samog Lavirota i Charlesa Combesa, i nema dokaza da je Bigot ikada tamo živeo. Bez obzira na to, ona je postala veoma efektan izlog retkih keramičkih pločica. Pločice, baš kao i skulpture pretvorile su zgradu u umetničko delo, koje već dva veka stoji ponosno, gledajući na “Čeličnu damu”.

Ulaz u zgradu
Stepenište između spratova

Lavirot je koristio nekoliko inovacija u izgradnji. Neki od zidova su građeni ranim oblikom armiranog betona. Cigle su bile šuplje; nakon što su postavljene, metalne žice i šipke su provučene kroz njih da bi se osigurale, a zatim su ispunjene betonom. Pored toga, Lavirotte je s namerom postavio dvoslojne zidove sa vazdušnim prostorom između, kako bi obezbedio efikasniju zvučnu izolaciju.

Zgrada Lavirotte je zvanično proglašena istorijskim spomenikom 1964. godine

Stil gradnje

Lavirot je kombinovao elemente baroka sa biljnim i cvetnim šarama i visoko ornamentalnim gvožđem. Arhitektonski kritičar Žil Plam je 2014. godine napisao: “Zgrada Žila Lavirota redak je primer slobodne kompozicije, sa skupim materijalima koji daju efekat raskoši”.

LA VIE EN ROSE na poslednjem spratu i krovu zgrade Lavirotte

Na samom ulazu u zgradu dočekale su nas žene koje je održavaju. Ljubazne, odmerene poželele su nam dobrodošlicu…

Foto: LA VIE EN ROSE

Koračali smo drvenim stepenicama, čiji parket “priča” pod nogama. Išli smo ka petom spratu, a svaki između odiše sopstvenom energijom. Masivni, drveni prozori i stare zidne tapete, naterali su nas da pomislimo da smo na kraljevskom dvoru. U vazduhu se osete dva prošla veka.

Popevši se na peti sprat, kada nam se i pogled zaustavio na prozor koji gleda na krovove Pariza, dobili smo želju da i mi budemo na jednom.

Obišavši stan koji ima 100 kvadratnih metara i koji nije izgubio svoj izgled iz nekadašnjeg doba, popeli smo se na krov zgrade Lavirotte sa kojeg je pogled još skupoceniji.

“Ceo Pariz na dlanu…”, pomislili smo.

Stan sa svake strane ima prozore (tipične pariske, od poda do plafona), a sa svakog se pruža pogled na grad iz različitog ugla.

Ustakljeni deo izlaza na terasu

Neverovatno iskustvo, neverovatan osećaj prošlosti.

Sve fotografije delo su magazina LA VIE EN ROSE, te je strogo zabranjeno svako kopiranje i preuzimanje bez odobrenja.

NEWSLETTER

Prethnodni članak

“Najšarmantniji” kafići na Vračaru po ocenama gostiju

Sledeći članak

Da li znate koja je najstarija kuća u Beogradu iz 1727. godine?

Ne propustite

Ako poželite “ukus” plaže, donosimo vam spisak restorana u Beogradu koji služe izvrsna egzotična jela

Leto je tu, određeni broj ljudi odlazi na more, neko uz obalu

Ima 93 godine i više od 3.000 cipela u palati – intrigantna priča o najokrutnijoj vladarki

Imelda Markos bila je, žena izvanredne lepote, jedna od najlepših svog doba, i

“Dolce vita” – poreklo fraze koja je zauvek promenila život u Italiji

Sigurni smo da vam je poznata fraza “Dolce Vita”, ali verovatno samo