Postoji tišina u radionici na broju 9 u ulici Rue de la Paix koju ne možete uporediti ni sa jednom u Parizu. Dok grad napolju „diše“ svojim ritmom, unutar zidova kuće Mellerio dits Meller vreme kao da teče sporije. Tu se već četiri veka, kroz četrnaest generacija iste porodice, vodi „razgovor sa dragim kamenjem“.
Priča o ovoj kući nakita nije (samo) priča o nastajanju brenda, već o porodičnoj lozi koja je 1613. godine, ukazom Maria de’ Medici (Marije de Mediči), dobila privilegiju da svojim zanatom oblikuje sjaj evropske aristokratije. Ono što ovu kuću čini drugačijom od ostalih jeste njihova tvrdoglavost u očuvanju zanata. Dok se moda menjala, od baroknih raskoši do minimalističkih linija, Mellerio je ostao veran svojoj estetici.
Pre svega, nešto više o samoj Mariji de Mediči. Ona je bila mnogo više od supruge Anrija IV i majke Luja XIII… bila je oličenje ambicije i umetničkog senzibiliteta, žena koja je iz Firence u Pariz donela duh renesanse, bogate ceremonije i vrhunski ukus za lepe stvari. Kada je stigla u Francusku, nije sa sobom donela samo prtljag, već čitav jedan svet estetike koji je pariški dvor tada jedva čekao da usvoji.
Zašto baš Mellerio?
Porodica Mellerio poticala je iz doline Vigezzo, predela na severu Italije koji je bio poznat po ljudima koji su se otisnuli u svet kao vešti trgovci i zanatlije. U vreme kada je Marija upravljala dvorom, ti ljudi su postali njena veza sa domovinom. Oni su putovali, donosili retke komade nakita i luksuznu robu koja je zadovoljavala kraljičinu potrebu za elegancijom koju francuski majstori onog vremena još nisu mogli da joj ponude.
Dekret iz 1613. godine
Ključni momenat dogodio se 1613. godine. Marija de Mediči, prepoznavši kvalitet i posvećenost tih „putujućih trgovaca“, potpisala je kraljevski dekret, dokument koji je bio „ključ“ koji je porodici Mellerio otvorio vrata celog kraljevstva. Omogućio im je da slobodno trguju po Francuskoj, zaštićeni krunom, bez birokratskih prepreka koje su gušile druge trgovce. Tog dana, Marija de Mediči je postala njihov prvi i najvažniji klijent. Ona je prepoznala biznis koji je zahtevao slobodu kretanja i prostor da „procveta“.
Marija je inače bila veoma fascinantna figura, istovremeno moćna ali i neshvaćena. Ulagala je u arhitekturu, naručivala slike od Rubensa i gradila Luksemburšku palatu, želeći da Pariz učini centrom evropske kulture. Bila je pokroviteljka umetnosti u punom smislu te reči, znala je da prepozna vrednost pre nego što ona postane očigledna drugima.
Između kraljevskih kruna i teniskih terena
Ova kuća poseduje retku sposobnost da u isti mah bude intimna, ali i uticajna na najvišim svetskim nivoima.
Zanimljivo je videti kako isti oni majstori koji su kreirali krune za evropske kraljeve, sa jednakom posvećenošću potpisuju i Coupe des Mousquetaires, trofej koji danas podižu najbolji teniseri sveta na Rolan Garosu. U tom spoju visoke estetike i sporta, Mellerio pronalazi balans. Oni su posmatrači istorije koji su odlučili da svoj trag ostave kroz umetnost koja traje duže od života jednog čoveka.
Kraljica Marija Antoaneta
Istorija kuće Mellerio neraskidivo je povezana sa trenucima koji su menjali lice Francuske, a jedan od najupečatljivijih primera je narukvica od kameja i rubina koju je 1781. godine kupila kraljica Marija Antoaneta. Kako se može videti na fotografiji ispod, ovaj komad nakita nije samo estetski dragulj, već i svedok kraljičinog istančanog ukusa, koji je u to vreme diktirao modne standarde celog dvora.
Danas, kada gledamo kuću Mellerio dits Meller, mi zapravo vidimo rezultat te vizije iz 17. veka. Da nije bilo Marije de Mediči i njene potrebe da se okruži lepotom, ko zna da li bi ova porodica ikada uspela da izgradi imperiju koja danas broji 400 godina postojanja.
Naslovna fotografija: WIkipedia/Javno vlasništvo
