Onim jutarnjim trenutcima, dok još nisam popila svoju prvu maču, nisam otvorila mejlove i nisam proverila šta se dogodilo na internetu dok sam spavala, to je nekoliko minuta rezervisanih za lice, hladne minerale i čvrsto verovanje da dan ipak treba i može da počne malo sporije.
Kada govorimo o nezi kože, lako je poverovati da nam je potrebno deset koraka, tri nova proizvoda i rutina koja traje duže od sastanka. Ipak, što više istražujem svet lepote, sve više se vraćam jednostavnim, organskim ritualima. Ne zato što obećavaju čuda, već zato što me podsećaju da nega nikada nije bila samo pitanje rezulatata.
Jutro počinje uz hladan face roller
Face roller je verovatno najjednostavniji alat na mom beauty stočiću. Preko noći ga ostavim u frižideru i gotovo svakog jutra, nakon hidratantne kreme ili SPF-a, nekoliko minuta laganim pokretima prelazim preko lica. Pokreti uvek idu od centra ka spoljašnjim delovima lica i blago naviše.
Počinjem od vrata, zatim prelazim preko vilice, od nosa ka obrazima, od obrva prema liniji kose. Posebnu pažnju posvećujem području ispod očiju, gde hladan kamen gotovo trenutno daje osećaj svežine.
Ne znam da li me zaista razbudi ili sam sebe ubedila da je tako, ali bez tog koraka to jutro nikako nije moje, savršeno.
Iako stručnjaci upozoravaju da roller ne može trajno oblikovati lice niti zategnuti kožu, mnogi ga koriste upravo zbog osećaja hlađenja, smanjenja jutarnje natečenosti i prijatne masaže.
A ponekad je i to sasvim dovoljno.
Večernji ritual za kraj dana
Ako je face roller moje jutarnje ubrzanje, gua sha je večernje usporavanje.
Nakon skidanja šminke i čišćenja lica nanosim serum sa hijaluronskom kiselinom.
U danima kada je koža posebno umorna, dehidrirana ili joj je potrebno malo više nege, dodajem i kremu od smilja. Delom zbog dodatne hidratacije, a delom zato što kamenu daje više klizanja i čini večernju masažu prijatnijom.
Za razliku od rollera koji klizi preko kože u kratkim pokretima, gua sha traži malo više pažnje. Pokreti su sporiji, namerniji.
Kamen postavljam pod blagim uglom uz kožu i povlačim ga od centra lica prema spolja. Počinjem od vrata, pa nastavljam duž vilice prema ušima. Zatim preko obraza ka slepoočnicama i na kraju prelazim preko čela, od obrva ka liniji kose.
Svaki pokret ponavljam do deset puta bez jakog pritiska. Ideja nije da se koža vuče. Ideja je da se pokretom nežno podstakne cirkulacija i opusti napetost koja se tokom dana često zadržava upravo u vilici, obrazima i čelu.
Ponekad je tih deset minuta jedine trenutke u danu kada ne gledam ni u jedan ekran.
U beauty svetu stalno tražimo sledeći proizvod koji će promeniti sve. A ipak, najduže se zadržavaju rituali koji nas podsećaju da zastanemo. Istinski nas podsećaju da nega kože nije nastala na društvenim mrežama. Upravo masaže lica, hladno mineralno kamenje i različiti alati za negu postoje vekovima u različitim kulturama sveta.
Možda upravo zato ove male navike opstaju uprkos svim trendovima koji dolaze i prolaze. Ne zato što obećavaju savršenstvo, već zato što nas vraćaju sebi. A u danima koji često prolaze prebrzo, to je luksuz koji vredi sačuvati.
Naslovna fotografija: Pexels/Arina Krasnikova
