Kada govorimo o modi, uvek nam prvo padne na pamet “dizajner”, a koliko je zapravo ženskih imena u svetu mode postojalo od trenutka njenog nastanka do dana današnjeg? Spisak, naravno, postoji. Ali ponekada ne govorimo dovoljno o njima i njihovom značaju.
Postoje žene za koje jednostavno morate čuti, ma koliko vas sfera u kojoj su poznate ne interesuje. Jedna od takvih jeste Koko Šanel, ona kojoj je drugo ime Revolucija. Gabrielle Bonheur “Koko” Šanel, bila je ikona stila i revolucionarka mode, a ono što je odvaja od drugih dizajnera jeste trag koji je ostavila kada je reč o ženskoj emancipaciji. Kada govorimo o poznatim osobama, naročito o poznatim dizajnerima, uvek govorimo “Ma lako je njima..” ali nije uvek baš tako. Dizajnerka koje se svi rado sećamo, rođena je 19. avgusta 1883. godine, u siromaštvu, u malom mestu Saumuru u Francuskoj. Šanel je imala samo 12 godina kada je njena majka umrla, i to od nekoliko bolesti i komplikacija – tuberkuloza, siromaštvo, trudnoća i upala pluća.
Otac je, prema nekim izvorima, napustio nju i njene dve sestre nakon smrti njihove majke i ostavio ih je u sirotištu, gde su ih odgajale časne sestre. Njen život obiluje intrigantnim detaljima koji su oblikovali njenu jedinstvenu ličnost i profesionalnu karijeru.
Jedna od manje poznatih činjenica o Šanel jeste njena strast prema pevanju. Iako su modne kreacije ono po čemu je najpoznatija, nekolicina ljudi zna da je ona imala snažan glas i da je često nastupala u malim klubovima i kafanama u Parizu.
Nadimak “Koko”, stekla je tokom svog kratkog staža kao kabare pevačice, a jedna od teorija je da je Šanel nazvana Koko posle pesama koje je pevala (“Ko Ko Ri Ko” i “Kui ku’a vu Coco dans l’Trocadero?”), ali neki izvori navode da je ona sama govorila da je to skraćenica za “cocotte” (na francuskom koketa/bludnica) Njena strast prema umetnosti prožimala je mnoge aspekte njenog života, od mode do muzike.
Ono što je od posebnog značaja kada govorimo o njenom životu, jeste bio njen uticaj na ženska prava i nezavisnost. Kroz svoj rad u modnoj industriji, osnažila je žene širom sveta da se osećaju elegantno i samouvereno, bez obzira na njihov društveni status. Da oslobode ono što su zaista, da izađu iz okvira, da budu slobodne i da žive život onako kako žele, pa makar to bilo samo kroz modno izražavanje. Njena revolucionarna filozofija da moda treba biti udobna, jednostavna i funkcionalna, a u isto vreme sofisticirana, podstakla je žene da vole sopstveno telo, neopterećene suvišnim luksuzom ili ukrasima.
Svoju prvu radnju je otvorila 1910. godine, koja se nalatila u Parizu u ulici Rue Cambon. Prodavala je šešire istoimenog brenda, a revolucionarno otkriće po kom je poznata jeste mala crna haljina, koja se nalazila u garderoberima gotovo svake od nas. S’ obzirom da je za žene uvek imala drugačije planove, njoj je muška odeća bila inspiracija za mnoge modne kreacije. Želela je da žene budu samosvesne i savremene, pa je zbog toga kreirala dvodelna odela. Koko već 1921. godine, objavljuje svoj prvi parfem “Chanel No5” koji je i dan danas sinonim za parfeme koji ženu čine elegantnom.
Godinu dana kasnije, nakon pojavljivanja na konjskim trkama na hipodromu iza Bulonjske šume, događa se sudbinski susret – Koko Šanel i Pjera Verthajmera, jevrejskog biznismena koji je tada već bio ozbiljan trgovac. Zajedno su osnovali preduzeće “Šanel parfemi” u kom je, na Pjeru bilo da obezbedi finansije za proizvodnju, distribuciju i marketing, a Koko je firmi ustupila svoje ime, imidž koji je nosila kao i svoj talenat u vidu svojih modnih kreacija i ideja.
Prema podacima koji su nama dostupni, retko se ističe njena veza sa periodom nemačke okupacije Francuske tokom Drugog svetskog rata. Ovaj manje poznati segment njenog života baca svetlo na složene okolnosti sa kojima se suočavala i na njen neosporni uticaj na modnu industriju i žensku emancipaciju u tom istorijskom kontekstu.
Zašto je Francuzi nisu voleli?
Iako francuska moderna istorija iz tog perioda najčešće ističe herojske primere francuskog pokreta otpora, taj period je zapamćen i po velikom broju poznatih Francuza koji su, više ili manje svojom voljom, oberučke prihvatili nemačku okupaciju, pokušavajući da život prilagode novom poretku.
I do danas je donekle tabu tema ostala saradnja istaknutih francuskih ličnosti sa nacističkim okupatorima, a u decenijama nakon završetka sukoba, čini se da je istina žrtvovana zarad nacionalnog jedinstva.
Tokom nemačke okupacije Francuske, Koko Šanel je privremeno zatvorila svoj modni salon nakon optužbi za saradnju sa nacističkim režimo, zbog čega je mnogi nisu voleli. Ove optužbe su, međutim, kasnije bile osporene.
Šanel je kasnije dala intervju u kojem je odbacila optužbe o saradnji sa nacistima, ističući svoj snažan stav prema nezavisnosti i slobodi. Njeni komentari ukazivali su na to da je bila svesna političke situacije, ali da je njen rad u modnoj industriji bio isključivo fokusiran na emancipaciju žena i promovisanje jednostavnosti i elegancije, bez obzira na političke okolnosti.
Njena hrabrost i odlučnost da se izbori sa izazovima tokom teških vremena ostaju inspiracija ne samo u modnoj industriji, već i kao simbol snage žena u suočavanju sa teškim istorijskim okolnostima. Njen neumorni rad na promovisanju ženske nezavisnosti ostaje kao trajno nasleđe koje ostavlja neizbrisiv trag u istoriji borbe za prava žena.
Tačno je da je Koko Šanel tokom svog života ostala neudata. Ova činjenica često je isticala njenu nezavisnu i samostalnu prirodu, ističući da brak nije neophodan za ispunjen život i da se žene mogu osnažiti i postići uspeh bez tradicionalnih društvenih normi.
Iako je preminula još 1971. godine, i dan danas o njoj govorimo kao da je tu sa nama, i kao da dosta ženskih borbi do sada dugujemo upravo njoj – što i nije daleko od istine. Ona je to radila, ne kroz politiku, već kroz modu, što je danas retkost. Njen život i nasleđe podsećaju nas da je moguće ostvariti velike snove, i to sa elegancijom i stilom.
