Ako uđete u bilo koju komercijalnu parfimeriju, dočekaće vas talas slatkastih voćnih nota, vanile i belog cveća, klasičnih mirisa napravljenih da se svide svima i prodaju lako. Međutim, u svetu niche parfema i među pravim poznavaocima, stvari stoje potpuno drugačije.
Najskuplji i najcenjeniji parfemi današnjice uopšte ne mirišu na cveće. Mirišu na dim, kafu, tamjan, kožu, duvan, šafran i drva.
Razlog zašto luksuzni mirisi beže od „slatkog i svežeg mirisa“ leži u samom poreklu parfema i promeni koncepta luksuza.
Sama reč parfem potiče od latinskog per fumum – kroz dim. Pre nego što je postao industrijski proizvod, miris je vekovima stvaran paljenjem dragocenih smola, drveta agar i tamjana u religijskim obredima. Kada danas osetite dim i smolu u parfemu, vaše nesvesno reaguje na najstariji olfaktorni zapis u istoriji. Dim ne nudi jeftinu površinsku svežinu, već dubinu i karakter koji traje satima. Isto važi i za note kože, duvana i začina poput kardamona ili šafrana.
Nota kože u parfimeriji se stvara majstorskim kombinovanjem prirodnih smola i ulja breze, a podseća na unutrašnjost luksuznog starinskog automobila, stare knjige ili dobru kožnu jaknu. Začini unose oštrinu i dinamiku, čineći da se parfem na koži stalno menja umesto da ostane jednodimenzionalan.
U današnjem svetu, pravi luksuz je morao da postane ipak diskretniji. Komercijalni parfemi traže odobrenje mase, a niche parfemi traže stav. Brendovi poput Maison Margiela, Le Labo ili Serge Lutens ne prave mirise da bi se svideli svima na prvu loptu. Mračne, drvenaste i smolaste note kreirane su za ljude koji ne žele da mirišu kao svi ostali u prostoriji.
Ovakvi mirisi, ipak, traže samopouzdanje. Zbog svoje jačine i slojevitosti, najlepše se razvijaju u hladnijim danima, tokom večernjih prilika i intimnijih okupljanja. Nosite ih kada ne želite da vaš miris bude samo usputna navika, već jasan estetski potpis koji ostaje u sećanju dugo nakon što izađete iz prostorije.
Naslovna fotografija:Instagram/lelabofragrances
