Nastankom interneta, razvojem društvenih mreža i izdvajanjem specifičnih pojedinaca koje nazivamo influenserima, prirodno je uspostavljena nova poslovna oblast i ona sa sobom povlači brojne nove društvene promene – od kulturnih do zakonodavnih.
Uticajno zanimanje 21. veka od bezazlene igrarije postaje pravi posao od koga se može ozbiljno zarađivati za život. Kako bismo objasnili kako taj najatraktivniji posao današnjice izgleda, uzećemo primer modne industrije, te odnosa modnog brenda i osobe od uticaja, koji ostvaruju kontakt i saradnju u marketinške svrhe. Timovi marketinških stručnjaka i zaposlenih u luksuznim modnim kućama shvatili su da je saradnja sa uticajnim ljudima koji imaju veliki broj pratilaca zainteresovanih za ciljnu nišu – deo tržišta i koji pokrivaju svojim proizvodima – ključ uspeha.
Dobit je svakako obostrana, iako i sam brend ili sam influenser mogu zbog same prirode digitalnih platformi, društvenih mreža i njihovih algoritama, individualno vršiti uticaj i ostvariti profit u ciljanoj oblasti, udruživanjem se dobit zaista multiplikuje u gotovo 90% slučajeva. Brendovi od uticajaca dobijaju takozvani user generated content ili sadržaj koji korisnici kreiraju iz prve ruke, a to ne mogu zameniti reklamni materijali i PR kampanje iz prethodnih decenija. Ovome svedoče i brojni komentari i reakcije pratilaca koji svedoče tome da publika veruje uticajcima i da njihove preporuke i savete prihvata i uvažava gotovo isto koliko i savete bliskih prijatelja i porodice. Influenseri profitiraju tako što od luksuznih modnih brendova dobijaju odevne predmete, aksesoare ili kozmetičke proizvode na poklon, što doprinosi njihovom imidžu i slici koju o sebi kreiraju na platformi, retkim sadržajem i poslovno-prijateljskim odnosom koji grade sa popularnim brendovima. U nekim slučajevima se odevni premeti ili aksesoari iznajmljuju na jednokratno korišćenje i od influensera se zahteva da se nakon snimanja dogovorenog sadržaja za profil, sve primljeno vrati nazad brendu u neoštećenom stanju. To su obično slučajevi kada brendovi oblače influensere koji sede u prvim redovima na revijama u semplove koji još uvek nisu pušteni u prodaju. Na taj način osim medijskih fotografija modela i tradicinalne PR kampanje kreiraju i influensersku kampanju koja pojačava celokupni učinak i domet sezonskih kolekcija.
Kao adekvatan primer transparentne i učinkovite saradnje ovog tipa navodimo primer nemačke infulenserke Leonie Hanne, koja navodi Anzage/Ad kao prilog svakoj plaćenoj promociji.
Međutim, kako je ovaj fenomen uzeo maha, nastala je i potreba da se zakonski reguliše i kontroliše pojava PR sadržaja na društvenim mrežama. Kreirane su brojne zakonske preporuke za influensere iz država članica Evropske unije, prema kojima su oni u obavezi da jasno naznače da je objavljani sadržaj nastao u saradji sa određenim brendom i da su za to primili neku vrstu nadoknade, što jasno ilustruje i gore pomenuti primer verovatno najuticajnije evropske infuenserke. Takođe se navode i preporuke prema kojima su uticajci dužni da se postaraju da njihov sadržaj bude prikladan, zakonit i najvažnije – da ne obmanjuje publiku na bilo koji način.
Ove zakonske smernice čekaju zvanično usvajanje iz Saveta Evropske unije, a do tada funkciju recenzenta sadržaja moraće da obavlja sama publika koja zapravo nije ni malo naivna.
Svest se sve brže širi, a posebnu ulogu imaju generacije net genera koji su svesni načina manipulacije u onlajn svetu, te je jasno prepoznaju u svim oblastima, pa i u PR kampanjama brendova na koje su jasno i ukazali u slučajevima kao što su: putovanje za influensere koje je organizovao Tarte, tokom kog gotovo niko od gostiju nije koristio njihove bjuti prizvode; #mascaragate iza koga stoji influenserka Mikayla Nogueira koja je tokom pr reklame za Loreal-ovu novu maskaru nosila veštačke trepavice i tako pokušala da prevari publiku i da preuveliča učinak i svoje zadovoljstvo i mnogi drugi…
