Početkom XX veka, Nikola Tesla je živeo u Njujorku, u vremenu kada je grad disao modernizam i raskoš.
U tadašnjem luksuznom hotelu Waldorf-Astoria nalazila se čuvena Tiffany fontana, delo Luisa Komforta Tiffanyja, umetnika koji je stvorio revoluciju u dizajnu bojenog stakla. Fontana je bila čudo svog doba – obasjana iznutra, svetlost se lomila na mozaicima, a voda je igrala u ritmu boja.
Taj prizor bio je toliko upečatljiv da se u istorijskim zapisima pominje kako je Tesla voleo da sedi pored nje, razgovarajući sa novinarima, investitorima i prijateljima, fasciniran spojem umetnosti i tehnologije.
Tesla i Tiffany su se kretali u istim krugovima njujorške elite, a iako nije potvrđeno da su formalno sarađivali, njihove ideje su bile srodne: obojica su želela da svetlost i energija postanu umetnost, dostupna svima. Nažalost, originalna Tiffany fontana nestala je kada je stari Waldorf srušen 1929. godine, ostavivši za sobom samo fotografije i legendu o vremenu kada su nauka i umetnost zajedno sijale.
Danas, vek kasnije, Beograd ima svoju Teslinu fontanu ispred Muzeja Nikole Tesle u Krunskoj ulici.
Njegov izum trebalo je svetu da pokaže svu moć vode i jedne pumpe. Nakon velikog broja proračuna i mnogo nacrta konačno je uspeo! Osam godina nakon rađanja ideje, Nikola Tesla izumeo je fontanu potpuno drugačiju od bilo koje do tada. Voda je trebalo da cirkuliše velikom brzinom što bi omogućilo da se smanji njena potrebna količina, a da postignut efekat bude ogroman. U prijavi koju je 28.10.1913. godine predao američkom zavodu za patente, Tesla je napisao: “Neka se zna da sam ja, Nikola Tesla, građanin Sjedinjenih Američkih Država, sa prebivalištem u državi Njujork, pronašao određena nova i korisna poboljšalja fontana. U nastavku se nalazi celokupan, jasan i precizan opis.”
Tesla dalje objašnjava kako njegov patent omogućava efikasniju i efektivniju upotrebu vode i energije. Putem turbine koje se nalazi u podnožju tečnost bi se usmeravala naviše kroz relativno uzanu cev, da bi se, nakon izlaska iz nje, prelila preko niza kaskada, pa pri podnožju razlivala u prelepe vodene rese. Ova lepota mogla bi se dodatno pojačati dodavanjem boje ili fosforescentnih supstanci u vodu, različitim osvetljavanjem, ili sipanjem određenih mirisa. Fontane je moguće izraditi u različitim veličinama, od manjih pogodnih za kućni dekor, pa do velikih namenjenih hotelima, bolnicama, koncertnim halama, ali i za otvorene prostore kao što su parkovi, bašte ili trgovi.
Povrh svega, Tesla je naveo da se, zbog samog načina konstrukcije i delovanja, u njegovoj fontani insekti ne mogu razmnožavati, štaviše, da ona služi kao vid zamke za iste. Teslin pronalazak odobren je tek 13.10.1914. godine.
Postavljena 2007. godine, ova moderna fontana simbolično povezuje prošlost i budućnost: voda i svetlost se prepliću u čast čoveka koji je obasjao čitav svet. Njegov izum trebalo je svetu da pokaže svu moć vode i jedne pumpe. Nakon mnogih proračuna i nacrta konačno je uspeo. Osam godina nakon rađanja ideje, Tesla je izumeo fontanu potpuno drugačiju od bilo koje do tada.
Ovo delo je podsećanje da Tesla nije pripadao samo Americi ili Srbiji, već čitavom čovečanstvu – i da su mesta na kojima svetlost igra, bilo u Njujorku ili Beogradu, njegovi spomenici.
