Vaskrs je praznik koji najranije može biti 4. aprila, a najkasnije 8. maja, računato po novom, gregorijanskom kalendaru. Vaskrsenje se slavi tri dana, hrišćani se pozdravljaju sa: „Hristos voskrese“, a odgovaraju „Vaistinu voskrese“.
Običaj je da se odmah ujutru ode u crkvu i pomoli za duše svojih predaka i zdravlje svojih potomaka.
Po završetku jutarnje liturgije počinje vreme mrsa i vaskršnje gozbe.
Vaskršnji ručak počinje u vreme kad je običnim danima vreme za doručak. Ručak se obavlja u porodičnom krugu. Kad se dođe iz crkve kući, svi se ukućani međusobno pozdravljaju vaskršnjim pozdravom i ljube.
Domaćin onda pali sveću, uzima kadionicu i tamjan, okadi sve ukućane i naglas čita „Oče naš“.
Posle zajedničke molitve, ponovo, jedni drugima čestitaju Vaskrs i sedaju za svečano postavljenu trpezu. Na stolu stoji ukrašena činija sa ofarbanim jajima. Domaćin prvi uzima jedno jaje, a za njim svi ukućani, i tada počinje kucanje.
Prilikom kucanja izgovara se „Hristos Vaskrse“ i „Vaistinu Vaskrse“.
Posle vaskršnjeg ručka nekad je bio običaj, a danas je to samo lepa uspomena, da cela porodica, svečano obučena, prošeta gradom i svrati na kafu i piće u neku gradsku kafanu.
Za Uskrs su vezani mnogi običaji:
– Valja ustati rano ujutru, a ne otići na spavanje pre ponoći. Ukoliko bi se otišlo na spavanje pre ponoći, to bi značilo da će do narednog Uskrsa osoba da bude pospana i nesklona poslu.
– Prvo se valja omrsiti vaskršnjim jajetom.
– Ujutro se treba umiti vodom u kojoj su preko noći odstajali drenak, zdravac, bosiljak i crveno jaje, to obezbeđuje dobro zdravlje.
– Decu valja protrljati crvenim jajetom po obrazima, da budu zdrava i rumena.
– U nekim krajevima Srbije uskršnje jaje treba zakopati u mravinjak, jer se veruje da to donosi sreću i napredak u domaćinstvu.
