Foto: Pinterest

Šta treba da ima svaka pravoslavna božićna trpeza?

Početak
05/01/2024

Ne propustite da praznično jutro obojite magičnim momentima i prvu kafu ili čaj servirate u šoljama sa kojih se razleže eksplozija vrcavih, prepoznatljivih motiva i boja zimske idile, a sitno posluženje aranžirate na trospratnoj etažeri. Doručak, prvi mrsni obrok nakon višenedeljnog posta, neka bude jednostavan, sa serviranom manjom količinom različitih domaćih specijaliteta u činijama ili na prigodnim tacnama.

Božićna trpeza podrazumeva bogat, raznovrsan jelovnik i svečani ručak, koji za stolom okuplja celu porodicu. Lepo postavljen i dekorisan sto, podjednako je uživanje za oko, koliko i za nepca. Za pravilno postavljanje stola potrebno je pridržavati se nekih osnovnih pravila, a Božić, kao veseo, razigran i svetlucavi praznik podrazumeva da je granica dobrog ukusa u aranžiranju stola, samo granica naše mašte i inspiracije.

Svečani, porodični, božićni ručak ili večera treba da su veseli, blještavi i raskošni. Posebna postavka treba da ulepša postavljeni sto – sa svečanim posuđem, sjajnim kristalom i odgovarajućom dekoracijom i da na dostojanstven i otmen način pozdravimo rođenje Hrista, ispratimo staru i uputimo najlepše želje za Novu godinu, radosno, sa prigodnom zdravicom, osmehom i poljupcima.

Kako trpeza treba da bude svečana, potrebno je pravilno postaviti sto. Na sto treba postaviti podmetni tanjir, iz kog se ne jede, već se na njega postavljaju ostali tanjiri, redom kojim se hrana iznosi. Podmetni tanjir treba da stoji na stolu sve do kraja obroka.

Na početku obroka, na podmetni tanjir odmah treba postaviti i manji tanjir za predjelo, a pravilo je da se tanjiri odnose sa stola po završetku svakog jela i da se donose novi tanjiri za naredno jelo, piše sunmoon-stars.com

Takođe, važno je i odstojanje na kojem se postavljaju tanjiri. Oni treba da budu nekoliko santimetara od ivice stola, a razmak između tanjira treba da bude približno jednak širini dva tanjira, odnosno jednak razmaku sedenja gostiju.

U slučaju da trpeza uključuje i posluženje salate, tanjir ili činija manjih dimenzija stoji sa leve strane osnovnih tanjira.

Kada je u pitanju postavljanje escajga ili pribora za jelo na sto, pravila su sledeća:

  1. Pribor koji se prvi koristi (za predjelo) – postavljen je najdalje od tanjira;
  2. Pribor za glavno jelo – postavljen je najbliže tanjiru;
  3. Viljuška – po pravilu postavlja se levo od tanjira;
  4. Nož i kašika – postavljaju se desno od tanjira. Nož je okrenut oštricom prema tanjiru, a ukoliko nema jela koje se jede kašikom, onda se ni ne postavlja;
  5. Pribor za desert (viljuščice i kašičice) – postavljaju se sa gornje strane tanjira, tako da je drška kašike okrenuta prema desnoj, a drška viljuške prema levoj strani.

Ova pravila uvek važe, bez obzira da li za stolom sedela levoruka osoba.

Prilikom jela uzima se pribor koji je najudaljeniji od tanjira, a kako se jela menjaju, menja se i pribor.

Kada su u pitanju čaše, one se postavljaju iznad tanjira sa desne strane. Prva je čaša za vodu, dok je čaša za vino pored nje. Jedini izuzetak su čaše za desertno vino koje se postavljaju prilikom serviranja deserta. Ukoliko se servira više vrsta vina, čaše se postavljaju redom kojim će se koristiti, tako da čaša iz koje će se prvo piti bude postavljena najbliže tanjiru.

Glavna vinska čaša treba da stoji tačno iznad vrha noža koji je predviđen za glavno jelo. Za razliku od tanjira koji se menjaju posle svakog jela, a čaše ostaju na stolu do kraja ručka ili večere dok se, na početku obeda, sa stola sklanjaju sve čaše za pića za koja se gosti nisu opredelili.

NEWSLETTER

Prethnodni članak

Običaji koje treba poštovati za Badnje veče i Božić

Sledeći članak

Psihologija mase na društvenim mrežama

Ne propustite

Priča o Kseniji Atanasijević, prvoj ženi sa titulom doktora nauka u Srbiji koja je stradala u svim režimima

Dok šetate Jevremovom ulicom u starom beogradskom delu grada Dorćol, tabla na

Zima u Jugoslaviji osamdesetih – kroz fotografije se prisećamo hladnih dana u nekadašnjoj državi i mode tokom istih

Zima je vreme za uživanje, dobru hranu i toplinu, dodir prijateljske ruke i

Ko je projektovao Železničku stanicu u Novom Sadu davne 1964. godine i kako je ona nekada izgledala?

Stravična nesreća koja se dogodila na Željezničkoj stanici u Novom Sadu, u