/

Sajam vina u Beogradu je završen, ali koliko zaista znamo o vinu?

Foto: Pixabay

Ovaj tekst nećemo započeti uobičajeno time ko je sve, kada i zbog čega viđen na „Wine vision“ koji je trajao od 1. do 4. septembra u Beogradu, već fokus stavljamo na ono što je i bila tema okupljanja. Dakle, govorimo o vinu.

Beograd je na četiri dana postao centar Balkana. Projekat je finansirala vlada Republike Srbije, Severne Makedonije i Albanije sa ciljem da spoji nas i naše susede. Nežno, piće svih pića, večita inspiracija piscima i buntovnicima. Napitak zbog kojeg su mnoge ljubavi započete. Belo, crveno… ukus je različit ali njegova svrha je ista – da izazove, da se zaljubite u njega i opijete, onako bezgrešno.

Na velikim šatandovima, u tematski definisanim halama, održani su programi na kojima su posetioci mogli da degustiraju vina i saznaju nešto više o poreklu i istoriji određene vrste. Osim toga, imali su priliku da saznaju nešto više takođe i o procesu proizvodnje, vrstama i njegovoj konzumaciji. Svaki proizvođač potrudio se da predstavi svoj proizvod u najboljem svetlu. Takođe, održalo se i ocenjivanje ovog napitka pod nazivom Open Balkan Wine Trophy.

Međutim, da li se zaista razumete u vino da biste ocenili da li je dobro ili loše?

U nastavku 𝐋𝐀 𝐕𝐈𝐄 𝐄𝐍 𝐑𝐎𝐒𝐄 vam donosi nekoliko smernica:

Izgled vina

Vina postaju loša kada boce ostanu predugo otvorene. Dok neki tvrde da otvorena vina traju nedeljama, većina vina će izgubiti sjaj posle samo nekoliko dana, tako da je pametno pravilno držati otvorene boce. Prva stvar koju treba pogledati je boja i opšti izgled vina. Vino je mutno i ostavlja magličastu prevlaku u boci. Ima vina koja su mutna već u početku – pri kupovini, ali ako dobijaju jasniju mutnoću, to može biti neki pokazatelj da se mikrobna aktivnost odvija unutar boce. Vino počinje da smeđi i menja boju. Vino postaje smeđe poput jabuke kada je izložena kiseoniku. Iako samo po sebi vino nije loše (ima nekoliko sjajnih smeđih “tawny” vina), vino će vam ipak reči koliko se oksidativnog stresa dogodilo u vinu.

Šta je dužina vina?

Tanin je ključni sastojak vina, a nalazi se u pokožici grožđa, semenkama i peteljkama grožđa. Mladom vinu daje gorak ukus, dok starijim vinima daje određenu notu suptilnosti. Najvažnija stavka je „dužina“ vina, odnosno osećaj koji ostaje u ustima nakon što progutate vino. Najbolje je da probate više vrsta vina, kako biste mogli da primetite razliku i izaberete vino po svom ukusu.

Foto: Pixabay

Kako kiselost utiče na ukus?

Kiselina vina u najvećoj meri utiče na njegov ukus. Kada se kiselost nalazi u pravoj meri u vinu, ona ističe sve ostale arome i čini ih boljim. Previše kiselosti čini vina oporim, dok premalo kiseline čini vino blagim. Ukus vina koji osećate je posledica njegove kiselosti.

Bela vina takođe stare s godinama

Boja vina vam može mnogo reći o njegovom kvalitetu. Uporedite boju vina u odnosu na belu pozadinu. Kod crvenih vina, tamno crvena, skoro ljubičasta boja govori da je reč o mladom vinu. Što je boja bleđa, vino je starije. Obrnuto je kod belih vina – njihova boja tamni s godinama.

Zašto se vino mućka pre sipanja?

Verovatno ste primetili iskusne somelijere kako mućkaju vino u čaši i procenjuju njegov kvalitet na osnovu tragova koje ostavlja. Pogrešno se smatra da kvalitetnija vina ostavljaju tragove koji se duže zadržavaju na čaši. Na osnovu traga se jedino može proceniti da vina koja ostavljaju veći trag imaju više alkohola u sebi. Međutim, mućkanjem vina njegovi mirisi (bouqet) dolaze do izražaja, a oni dosta govore o njegovom kvalitetu. Vina koja su ranijeg datuma mirušu na voće, dok starija vina imaju složeniju aromu (miris hrastovine, zemlje, začine i sl.)

Kako vino miriše?

Druga stvar koju treba posmatrati je miris. Vina koja su “loša” mogu biti lošeg mirisa iz dva različita razloga:
• Vino ima vinsku grešku. Oko 1 o 75 boca ima zajedničku vinsku grešku
• Vino je predugo ostalo u otvorenoj u boci (vino ostavljeno u otvorenoj boci miriše grubo i oštro. Ima kisele lekovite arome slične odstranjivaču laka za nokte, sirćetu ili razređivaču boje). Ove arome potiču od hemijskih reakcija vina izloženih toploti i kiseoniku, što uzrokuje pojavu bakterija.

Foto: Pixabay

Pravilo 20/20

Kako biste uživali u punom ukusu vina, bitno je da ih čuvate na pravoj temperaturi. Po pravilu, vino treba čuvati na tamnijim i hladnijim mestima. Ukoliko očekujete goste i želite da brzo postignete optimalnu temperaturu vina, savet je da belo vino izvadite iz frižidera 20 minuta pre serviranja, a da crveno vino ostavite u frižideru dvadeset miniuta pre serviranja.

Šta ako vino ostane otvoreno?

Ništa vam se neće desiti ako probate i loše vino, ali verovatno nije dobra ideja piti ga. Vino koje je postalo loše od toga da je boca ostala otvorena imaće oštar kiselkasti ukus nalik sirćetu koji će često paliti vaše nozdrve na sličan način kao i hren. Takođe će dobiti i karamelizovan ukus (tzv. “Sherried” aroma) zbog oksidacije.

* Zabranjeno svako kopiranje tekstova bez odobrenja 𝐋𝐀 𝐕𝐈𝐄 𝐄𝐍 𝐑𝐎𝐒𝐄

Odgovori

Your email address will not be published.

Prethodni članak

Julius Meinl – tajna poznate kafe koju nudi svaki beogradski kafić

Sledeći članak

Pet stvari kojih se pridržavaju uspešni ljudi

Poslednje od Lifestyle