Mnogo puta smo delili savete kada je u pitanju nega kože ili make up, a u današnjem članku donosimo vam kratku istoriju kozmetike i njenu upotrebu. Reč kozmetika se toliko dugo koristi da se niko i ne pita šta ona znači. Reč kozmetika je grčkog porekla i potiče od reči kosmos što znači ukras, red i uređenost.
Razvoj kozmetike počinje s Egipćanima (4.000 god pre n.e.) i oni su prvi prepoznali njenu ulogu u tom dobu. U to vreme najvažnija je bila čuvena Kleopatra, koja je otkrila lekovito delovanje biljke aloevere. Pokazala je i to kako se mirisom zavode muškarci, ali je i istovremeno pisala knjige o kozmetici.
Smatrala se najlepšom vladarkom tog doba. U istoriju je ušla zbog svojih kupki od meda i mleka i ružinih latica, takođe je koristila i eterična ulja za negu tela.
Sapuni su u to doba izrađivani od biljnih ulja, životinjske masti i gašenog kreča, ali takođe koristili su kozmetička sredstva poput kremi za lice, ulja za negu tela, proizvode za rast kose i naravno mirise.
Kozmetika u Staroj Grčkoj
Kozmetika u Staroj Grčkoj se često povezivala s medicinom, a kao potvrda tome su zapisi koji se mogu naći iz tog vremena.
Stari Grci su u potpunosti preuzeli kozmetičku praksu Egipćana, Grkinje su redovno koristile mirise, ali takođe i ruževe. Opisana su i brojna sredstva za masažu, mirisanje, poboljšanje izgleda i izbeljivanja kože. Naime, u to vreme su svi hteli istaknuti beli ten, pa su čak na kožu stavljali olovni puder za lice.
Žene su premazivale dlanove crvenkastom kanom, verovatno da bi izgledale mlađe.
Rim (500 god p.n.e.- 400 god n.e)
Rimljani su veoma cenili čistoću tela i ličnu higijenu. Bogatiji građani su imali kupatila u svojim kućama, dok su ostali koristili javna kupatila koja su bila građena po ceoj imperiji. Rimska kupatila su postala model koji se i danas kosliristi u wellness centrima i banjama.
Većina običaja vezana za negu kože lica i tela bila su slična Grčkim. Ulja sa ekstraktima različitih biljaka koriščena su za zaštitu kože od sunca a pčelinji vosak se koristio za omekšavanje kože. Kod žena se cenilo bledo lice koje je ukazivalo na pripadnost višoj klasi.
Rimljani su širili svoje običaje, ali su rado prihvatali i običaje teritorija i naroda koje su osvajali, što se naravno odnosilo i na kozmetiku. Nove biljke i ulja koje su otkrivali uvodili su i izradu starih kao i osmišljavanje novih kozmetičkih preparata i tehnika. Preuzeli su korišćenje mineralnog aluma koji se na bliskom istoku koristio za trljanje kože a tamjan i mirta koje su koristili Egipćani postao je čest sastojak u rimskoj kozmetici. Razvijene su čak i tehnike depilacije.
Bez obzira što se život modernih ljudi veoma razlikuje od života ljudi u daljoj prošlosti, kozmetika i njena svrha sličniji su nego što nam to na prvi pogled izgleda. Problemi koji su tada mučili ljude, oslikavaju i naše probleme. Staraegipatska skriptapod naslovom: “Kako staro napraviti mladim”, i danas bi lako mogla da bude pravi internacionalni bestseler.
Srednji vek i korišćenje parfema
Srednji vek donosi nam i prvi parfem, koristio se kao zamena za mirisne vode. U 19. veku se širio trend nege tela te su tako kozmetička sredstva postala neizostavan deo lepšeg pola, a onda i sve do danas naša svakodnevnica.
Francuska – 1600. – 1699. godina
U Francuskoj u periodu baroka je bilo popularno naglašeno šminkanje i izbeljivanje lica puderom, koji se nažalost i dalje pravio od olova.
U ovom dobu su nastali i novi proizvodi i jedan bez koga ni mi danas ne možemo da zamislimo život. U pitanju je sapun, a buržoazija je mogla posebno da uživa u mirisnim sapunima koji su se pravili od eteričnih ulja.
Moderna kozmetika
Kozmetički preparati i šminka su tokom istorije imali svoje uspone i padove, gubili su i dobijali na popularnosti, prateći dešavanja, ratove i previranja u svetu. Tako su postojali i periodi nakon velikih ratova i revolucija kada se kozmetika skoro nije ni koristila i gde su ljudi isključivo skromno živeli.
Veliki pomak u svetu kozmetologije se desio sa početkom industrijske revolucije i pronalaskom parne mašine. Masovna proizvodnja je donela i siromašnijem staležu mogućnost da koriste neke kozmetičke preparate, kao što je sapun.
Naravno, ekskluzivni preparati, kao što su mirišljavi sapuni sa kvalitetnim sastojcima su i dalje bili privilegija dobrostojećeg staleža.
Iz kozmetičkih proizvoda su se postepeno izbacivali štetni sastojci, a zamenjivali su ih prirodni, kao što su mleko, med, žumance, limun i ovsene pahuljice.
Francuzi su dosta napredovali od perioda baroka i vredno su razvijali nove formulacije i hemijske procese kojima dobijaju parfeme i kozmetičke preparate. Konačno su u prošlosti ostavili olovo, izbacili ga iz preparata za lice i zamenili cink oksidom. Ipak, godine će morati da prođu dok se određene štetne supstance ne izbace iz raznih senki za oči i ruževa.
Kozmetika u današnjem dobu
Danas su kozmetički preparati za negu i ulepšavanje daleko dogurali od onih koji su davno korišćeni i koji su u sebi sadržali otrovne supstance koje su štetile zdravlju. Sa razvojem i napretkom tehnologije razvijala se i kozmetička industrija, pa tako danas imamo efikasan preparat za sve što nam je potrebno. Ipak i danas postoje kozmetički preparati koji nisu najsjajnijeg sastava, pa je uvek poželjno proveriti kakav je neki proizvod pre nego što ga nanesete na svoju kožu.
A ako ne želite da rizikujete, uvek možete i sami da napravite preparat za negu kože po uzoru na stare Rimljane ili da tražite proizvode koji su isključivo prirodnog porekla.
