U vremenu kada nas svakodnevno preplavljuju digitalni sadržaji i moda se menja brže nego što stignemo da se naviknemo na neki trend, postoji posebna čar u vraćanju prošlosti – papiru, mastilu i onom tihom ritualu listanja stranica. Stari modni magazini nisu samo zbirka trendova jednog doba, već živi dokument vremena i svedočanstvo o tome kako je moda oblikovala svet i obrnuto.
U današnjem tekstu prelistajte sa nama naslovnice starih magazina koji su bili popularni u određenom vremenu. Prelistavati stare modne magazine znači zakoračiti u vreme kada je moda bila poput rituala i kada je čekanje na sledeći broj imalo težinu.
Njihove naslovnice su bile prozori u svet, prvi susret sa budućim „ikonama“, prva najava avangardnih trendova i dokaz da moda ne leži samo u odeći, već i u kulturi, umetnosti i stavu. Posebnu draž, složićete se sa nama, nose reklame iz prošlih decenija. Od glamuroznih parfema koji su obećavali da će večno postojati, preko tankih cigareta koje su se nekada promovisale isključivo kao simbol sofisticiranosti, do prvih luksuznih torbi i satova – svaka stranica je mali istorijski fragment. Čitajući ih danas, vidimo koliko se menjao pogled na lepotu, luksuz i svakodnevni život. Stari modni magazini otkrivaju i mnogo o društvu. Dok su šezdesetih godina slavili revoluciju mladih i slobodu duha, osamdesete su bile eksplozija luksuza, moći i glamura. Svaka decenija imala je svoj rukopis, prepoznatljiv stil i karakter, a magazini su ga beležili pažljivo i neumorno.
U nastavku vam donosimo izgled vanvremenskih izdanja magazina i njihove nazive.
Le Petit Echo de la Mode, godina 1953.
Le Petit Echo de la Mode, godina 1953.
Ladies Home Journal Magazin, April 1929.
Le Petit Echo de la Mode, iz 1949. godne
Woman’s World Magazin iz februara 1916. godine
THE DELINEATOR, ženski modni magazin iz aprila 1907. godine
Le Petit Echo de la Mode, godina 1934.
Le Petit Echo de la Mode, stranica iz 1936. godine
Američki QUICK Magazin iz 1952. godine
Američki MCCALL’S magazin iz februara 1936. godine
Više o magazinima koji se pojavljuju u tekstu:
Le Petit Echo de la Mode
Ovaj kultni francuski nedeljnik osnovan je 1879. godine u Parizu od strane Charlesa Huona de Penanstera, brzo prerastajući u omiljeni porodični časopis. Od 1880. do 1955. zvao se Le Petit Echo de la Mode, potom L’Echo de la Mode (1955–1977), i na kraju Petit Echo de la Mode/Femmes d’Aujourd’hui do 1983. Važno je naglasiti i ulogu Claire de Penanster (Claire Le Roux), koja je preuzela uređivačku palicu pod muškim pseudonimom Baronne de Clessy, što ilustruje tadašnje teškoće za žene da zauzmu vodeće pozicije. Posle ogromnog uspeha (posebno između 1920-ih i 1960-ih kada je imao milionski tiraž), časopis je tokom 70-ih i 80-ih polako gubio čitalačku publiku zbog promena u načinu života, novih medija i rastuće konkurencije.Godine 1983. prestao je da izlazi, kada je poslednji put objavljen pod nazivom Le Petit Écho de la Mode / Femmes d’Aujourd’hui.Danas postoji Maison du Petit Écho de la Mode u Bretanji (Saint-Brieuc, Francuska), kulturni centar i muzej koji čuva arhivu i organizuje izložbe posvećene ovom legendarnom magazinu.
MCCALLS
Sve je počelo 1873. godine kada je škotski krojač James McCall pokrenuo časopis pod nazivom The Queen: Illustrating McCall’s Bazaar Glove-Fitting Patterns kao sredstvo za promociju svojih šablona za šivenje. U narednim decenijama, magazin je promenio ime u The Queen of Fashion, a 1897. napokon postaje poznat kao McCall’s Magazine – The Queen of Fashion, da bi kasnije skratio ime na jedinstveni McCall’s. Tokom 1970-ih i 80-ih, vlasništvo nad časopisom je prolazilo kroz razne promene: od kompanije Norton Simon do Time Inc., The New York Times, i konačno nemačkog izdavača Gruner + Jahr. 2001. godine časopis menja ime u Rosie, pod uredništvom Rosie O’Donnell, ali prestaje da izlazi do kraja 2002. godine.
QUICK
Lansiran 1949. godine od strane Fleur Cowles i njenog supruga Gardnera (Mike) Cowlesa, ovaj magazin je bio revolucionaran po svojoj veličini — 4×6 inča, dovoljno mali da stane u džep ili torbicu. Prvobitno je testiran u Njujorku (od 23. maja 1949.), da bi od jula bio pušten u nacionalnu distribuciju. U samo godinu dana, tiraž je skočio sa 290.000 na gotovo 900.000 primeraka nedeljno. Svaki broj je pratio do 11.000 reči, 100 fotografija i presek događaja iz 27 različitih oblasti – zamišljen kao sažeta, bogato ilustrovana verzija telegrama ili medij poput današnjih „tweetova“. Iako popularan kod čitalaca, magazin nikad nije bio profitabilan — zbog visokih troškova štampe i specijalnih oglasa prilagođenih malom formatu. Pregled tržišta i prihoda doveo je do njegovog gašenja — poslednji broj izašao je 1. juna 1953. Autor je pre toga najavio spajanje sa magazinom Look. Bio je jedan od prvih medija koji su doneli informaciju u „džepnom formatu“, što mu je donelo nadimak ‘iPhone iz 1953. godine’ .
THE DELINEATOR
The Delineator je bio jedan od najuticajnijih američkih ženskih magazina s kraja 19. i početka 20. veka, ali se često danas zaboravlja, iako je imao ogroman uticaj na modu, izdavaštvo i čak društvene pokrete. The Delineator je pokrenut 1873. u Njujorku, kao mesečni magazin u vlasništvu Butterick Publishing Company – iste kompanije koja je bila pionir u pravljenju šablona za šivenje. Prvobitno je bio namenjen da prikaže modne krojeve i uputstva za žene koje su same šile odeću kod kuće. Vrlo brzo prerasta u pravi ženski ilustrovani magazin sa širokim temama. Poslednji broj objavljen je u julu 1937., nakon više od 60 godina postojanja.
Woman’s World
Woman’s World je bio američki ženski magazin koji je izlazio od 1884. do 1940. godine, a tokom 1916. godine bio je u svom punom uspehu. Ranija izdanja, posebno iz perioda Prvog svetskog rata, pružaju uvid u društvene i kulturne tokove tog vremena. Ovaj magazin nije potrajao iz više fazloga. Naime, tokom 1930-ih, tržište ženskih magazina u SAD-u postalo je sve konkurentnije. Izdavači poput Ladies’ Home Journal, McCall’s i Good Housekeeping privlačili su veći broj pretplatnika i oglašivača. Ekonomska kriza Velika depresija (1929–1939) ozbiljno je smanjila prihode od reklama i pretplata, što je posebno pogodilo manje i srednje magazinske izdavače. Takođe, menjala se i publika – žene su tražile moderne i praktične magazine, sa više fotografija i manje tekstualnog materijala, što ranija izdanja Woman’s World nisu mogla da prate. Pored toga, mnogi manji magazini ili su bili kupljeni od strane većih izdavačkih kuća, ili su ugašeni kako bi se resursi preusmerili na profitabilnije naslove. Magazin je prestao da izlazi oko 1940. godine, iako je u svom vrhuncu bio značajan izvor saveta, mode i društvenih tema za sve dame u Americi.
Iako većina starih magazina više ne postoji, njihova vrednost nije nestala. Oni danas predstavljaju istorijsko i kulturno nasleđe, artefakte jedne epohe u kojoj je štampani glas žene bio istovremeno vodič, inspiracija i prijatelj. Prelistavajući ih sada, čak se i preko fotografije može osetiti šuštanje papira iz prošlih decenija, miris mastila i boje, i prisustvo ženskih glasova koji i dalje šapću kroz vreme – podsećajući nas da moda, kultura i životne mudrosti nisu nikada potpuno izgubljeni.
