Kada pomislimo na luksuz u svetu obuće, obično nam na pamet padaju svetski brendovi i njihovi raskošni modeli…
Međutim, u Srbiji postoji nešto što se može nazvati pravim remek-delom obućarskog zanata – najskuplja cipela koja je ugledala svetlost dana zahvaljujući talentovanom obućaru i dizajneru, somborcu Aleksandru Bračeru.
Kako je Aleksandar Bračer ušao u svet obućarskog zanata?
Aleksandar Bračer zakoračio je u svet obućarstva sa svega trinaest godina, nastavljajući tiho, ali odlučno, trag porodične tradicije koju je utkao njegov otac. Još kao dečak, dok je sedeo u školskim klupama sedmog razreda, počeo je da popravlja cipele. Želja za kupovinom motora bila je povod, ali ljubav prema zanatu ubrzo je postala njegov put, zvanje i na kraju, njegov svet.
Usavršavanje zanata i širenje delatnosti
Iako nije formalno pohađao obućarsku školu, Aleksandar je svoje znanje stekao kroz iskustvo, posvećenost i ljubav prema zanatu. Svoju strast pretočio je u umetnost ručne izrade unikatnih cipela, pri čemu svaki par nosi svoju jedinstvenu priču.
Njegova radionica u Novom Sadu, Bratscher Custom Shoes, postala je mesto okupljanja onih koji cene spoj majstorstva i savremenog dizajna. Kada je upisivao školu, izabrao je smer modelara odeće, pa je pored obućarskog nasleđa u svoj salon u Novom Sadu uveo i šivenje ženske odeće po meri, čime je proširio svoju umetničku viziju.
Brend “Alesari” i globalno priznanje
Iz iste Aleksandrove vizije rodio se i Alesari – zaseban brend posvećen luksuznoj obući koja prevazilazi nošenje i postaje umetnički, odnosno skulpturalni predmet, komad visoke mode. Njegovo najpoznatije remek-delo, par salonki sa zlatnim đonovima, karbonskom potpeticom i nežnim porcelanskim cvetovima, nosi cenu od 17.000 evra, ali i mnogo više, jer u sebi sadrže skrivenu priču.
Upravo te cipele, predstavljene jednom prilikom i na Nedelji mode u Parizu, očarale su modni svet i ostavile neizbrisiv trag među znalcima visoke mode.
Aleksandar Bračer je tokom svoje karijere izradio više od 2.000 pari cipela. Ipak, zbog zahtevnosti zanata, godišnje napravi najviše 150 do 200 pari, jer svaki zahteva izuzetnu posvećenost i preciznost. Uprkos velikom obimu posla, Aleksandar ne zaboravlja svoje korene i ne zapostavlja popravku obuće — zanat od kojeg je sve i krenulo.
On naglašava da je izrada obuće njegov glavni fokus, ali da je popravka i dalje važan deo tradicije njegove radionice.
Posvećenost zanatu i budući planovi
U svakom šavu, u svakom detalju, oseća se ljubav prema procesu, prema materijalima i prema onome što cipela postaje kada se obuje – deo nečijeg identiteta.
Aleksandar želi da Alesari preraste u simbol izvrsnosti, istrajnosti i umetničkog izraza ručne izrade i na dobrom je putu ka tome. Njegova misija je da svetu pokaže da obuća može biti više od funkcije; da može biti lični pečat, pokretna skulptura, most između tradicije i savremenosti. Na toj stazi, svaki korak je autentičan, tih, ali čvrst – baš kao i cipele koje nosi njegov potpis.
Foto: Privatna arhiva
*Strogo zabranjeno preuzimanje sadržaja magazina LA VIE EN ROSE i fotografija bez odobrenja autora.
