Pariz i Nedelja mode danas – savršeno režirana predstava čiji tekst svi znamo unapred

Paris Fashion Week (Nedelja mode u Parizu) je ponovo tu. Grad svetlosti još jednom postaje pozornica, a rasporedi revija gusti. I svake godine, gotovo ritualno, mediji ponavljaju istu, potpuno istu rečenicu: “Ove sezone će sve biti drugačije.” A onda, sve ostane isto.

Iste priče o „modnoj revoluciji“, isti dramatični opisi kolekcija koje će „promeniti tok mode“, ista pažljivo kontrolisana doza šoka koja više ni na koga ne utiče preterano. Čak i kada proporcije postanu ekstremne, kada se siluete izobliče, kada komadi izgledaju kao da prkose osnovnoj funkciji, sve to već deluje poznato.

Kuće poput Balenciage, Chanela, Diora i Louisa Vuittona savršeno su savladale tu medijsku igru. One na Nedelji mode predstave nešto poput da zaliči na pomeranje granica, a zapravo sve ostane u okvirima prepoznatljivog. Moda danas kao da ide nekim čudnim putem gde je sve dozvoljeno, ali retko šta zaista da jeste kako treba. Kao što možete pretpostaviti i sami uočiti – što je ideja bizarnija, lakše je nazvati je konceptom, što je komad nepraktičniji, lakše ga je proglasiti umetnošću.

Nenormalno je postalo normalno, ali ne zato što je moda „evoluirala“, već zato što smo se mi navikli.

Navikli smo da je radikalnost deo marketinga, da je dekonstrukcija gotovo postala normalna. I možda je baš to najčudnije. U toj stalnoj potrebi da se bude drugačiji, moda je postala „jeftina“, pogrešno doživljavana. Pariz blista u ovom periodu, reflektori su jači nego ikad, ali utisak je kao da gledamo savršeno režiranu predstavu čiji tekst svi znamo unapred, samo se kostimi menjaju.