Da li ste znali da kuća Goyard, koja je inače „starija“ od Louis Vuittona i Hermesa, već skoro dva veka održava status najekskluzivnijeg brenda na svetu, tako što nikada niko sa čela ne daje intervjue, brend ne angažuje poznata lica da promovišu njihove torbe, budući da je njihova filozofija utemeljena na uverenju da prava elegancija ne traži pažnju, već da je ona „podrazumevana“.
Sve je počelo još 1792. godine u radionici pod nazivom Maison Martin gde je Pierre-Francois Martin postao zvanični paker francuske plemićke elite i čovek od poverenja Marije, vojvotkinje od Berija, čime je zanat pravljenja kofera dobio status visoke umetnosti koja ne poznaje kompromise. Važnost ovog nasleđa ogleda se u tome što Goyard nije nastao kao brend već kao inženjerski poduhvat gde je svaki kofer, svaka torba morala da bude lagana, a istovremeno neprobojna za vodu i udarce koristeći tajnu formulu platna napravljenog od konoplje, lana i pamuka koja se do dana današnjeg nije menjala.
Kada danas posmatramo njihovu hronologiju, shvatamo da je zapravo ključni preokret u istoriji bio kada je Francois Goyard preuzeo kormilo Maison Martina 1853. godine pretvarajući porodičnu tradiciju u svetski sinonim za luksuz pod promenjenim imenom, ali istog kvaliteta.
Ekskluzivnost ovog brenda leži u činjenici da na njegovom sajtu nema e-commerce, a njihove prodavnice se nalaze na samo nekoliko lokacija u svetu, čime su luksuz vratili njegovoj osnovnoj definiciji, a to je nedostupnost koja nas tera da želimo predmet koji se ne nudi na svakom koraku, već zahteva fizičko prisustvo i strpljenje dostojno kolekcionara umetnina.
Kada danas analiziramo uspon digitalnog marketinga, Goyard postoji kao fascinantan paradoks i dokaz da je tišina, ipak, najskuplji „proizvod“ koji možete prodati u eri opšte buke.
