Pored Ajfelovog tornja, Pariz je u periodu 20. veka bio poznat kao svetski centar za boeme. U njemu se nalazilo bezbroj kafića i restorana u kojima su se okupljali književnici, slikari, filozofi i drugi umetnici, ali i obični građani. Ova tradicija okupljanja i uživanja u atmosferi inspirisala je naziv “Pariz” koji su mnoge stare kafane u Srbiji nosile.
Iako je Beograd poznat po Skadarlijskoj ulici i velikom broju kafana, tokom 20. veka grad koji je postao najsjanija zvezda na mapi kafanskog života tadašnje Srbije bio je Šabac. Iako je u pitanju mali grad, u njemu je između dva svetska rata radilo više od 130 kafana, što ga čini pravim centrom društvenog života. Šabac je bio mesto gde se duh Evrope širio Srbijom, a njegovi kafići su bili okupljališta za umetnike i intelektualce koji su razmenjivali ideje, stvarali i uživali u životu.
Vreme koje se promenilo
Iako su se vremena promenila, duh boemske tradicije i dalje živi u Šapcu. Grad se trudi da očuva svoju bogatu kafansku kulturu, dok se istovremeno prilagođava modernim trendovima. Danas, mnogi kafići nude savremene napitke i kreativne koktele, ali i dalje čuvaju tradiciju srpske kafanske kuhinje.
Ovaj spoj tradicije i inovacije čini Šabac jedinstvenim mestom na kafanskoj mapi Srbije. Grad se ponosi svojom raznolikošću, a svaka kafana priča svoju priču, pozivajući posetioce da se upuste u uživanje u kafanskoj kulturi.
Šabac, kao “mali Pariz” Srbije, ne samo da je mesto gde se uživa u kafi, već i prostor gde se grade veze, razmenjuju ideje i stvara kultura. Kafići su središta života, gde se svakodnevno okupljaju ljudi, deleći priče i stvarajući uspomene. U ovom gradu, svaki gutljaj kafe nosi sa sobom deo tradicije i duha koji ga čini posebnim, podsećajući nas na bogatu boemsku prošlost koja nikada neće biti zaboravljena.
