Tako su kul, odišu starim vremenima – može se čuti jedan od komentara tinejdžera o gramofonskim pločama. Ukoliko se uputimo ka svojim (ili bakinim i dekinim) tavanima i podrumima, gotovo je izvesno da ćemo naići na ove nosače zvuka. Kako su oni tu dospeli?
Veoma popularne 80-ih godina prošlog veka, čini se da su „posthumno“ doživele još veći uspeh. Veliki broj prodavnica s ovom tematikom, uz pozamašne cene nas svojim postojanjem vraćaju u doba Jugoslavije. Stvarajući nostalgiju i onima koji nisu rođeni u vreme te države, gramofonske ploče postaju simbol „stare duše“ i romantike.
Zapanjenost američke javnosti 1877. godine bila je na visokom nivou usled otkrića Tomasa Edisona. Pronašao je fonograf, uređaj sa ručnim pogonom koji je mogao da snima i reprodukuje zvuk na rotirajućem voštanom cilindru. Njegovu ideju su unapredili najpre Aleksandar Bel a potom Emil Berliner, koji je predstavio prvi model ploče s ravnim diskom 1888. godine, a kasnije Eldridž Džonson, operater male mašinske radnje.
To je rezultiralo spajanjem njegove i Berlinerove kompanije u takozvanu Victor Talking Machine Company. Ona je ubrzo dominirala u prodaji gramofonskih ploča i utabala put za buduće stvaraoce.
Nakon ovog istorijskog „buma“, već 60-ih godina prošlog veka stvoren je vokmen koji je imao sličnu namenu kao gramofonske ploče. Unapređene verzije uređaja za snimanje i reprodukovanje zvuka su se sve brže puštale u javnost. Od njih pamtimo kompakt-disk, MP3 i savremeni Apple iPod.
Svedoci društvenom favorizovanju gramofona i njegovih ploča su, uz radnje, razne izložbe s implicitnom porukom o važnosti negovanja muzike. Jedna od njih je izložba u Narodnom muzeju Kraljevo, održana pre godinu dana pod nazivom „LP – Istorija gramofona i zlatno doba ploča“, koja pruža istraživanje o prvoj pojavi ploča u Srbiji.
POVEZANA VEST
