Foto: Jovan Ilkić/Wikipedia/Fair Use

Ko je zapravo bio Jovan Ilkić, arhitekta čiji “dragulji” i dalje ponosno stoje na beogradskom tlu

Početak
16/10/2024

Arhitekta Jovan Đ. Ilkić prepoznat je u dosadašnjoj istoriografiji kao ugledan kulturni emancipator i jedan od nosilaca srpske predratne arhitekture.

Svojim širokim akademskim obrazovanjem, podrobnim poznavanjem različitih stilova i kvalitetom arhitektonskih kompozicija, uspeo je da se nametne kao autoritet čije je stavove i mišljenja struka veoma poštovala.

Nije bio naklonjen jednom stilu, već je projektovao u duhu akademizma, zakasnelog romantizma, hanzenatike i secesije, ostvarivši neke od najznačajnijih primera beogradske i srpske arhitekture.

Smatramo da su Ilkićevi arhitektonski projekti, odnosno “dragulji” jedni od značajnijih za prestonicu i državu, a većina njih nalazi se pod Zavodom za zaštitu spomenika kulture grada Beograda. Mi smo iz tog razloga danas za vas pripremili obaveznu lekciju o ovom učenom čoveku, koji je mnogo doprineo razvoju srpske arhitekture.

Detaljnija biografija Jovana Ilkića

Jovan Ilkić rođen je u Zemunu 1857. godine, a preminuo tokom Prvog svetskog rata, u Nežideru (austrougarski logor za Srbe) 1917. godine. On je je znatno uticao na razvoj arhitekture u Srbiji u poslednjoj četvrtini 19. i početkom 20. veka.

Kuća Jovana Ilkića na adresi Miloša Pocerca br. 32 u Beogradu koju gazi vreme

Rođen je u trgovačkoj porodici u Zemunu, gde je završio osnovnu školu i nižu gimnaziju. U Beču je završio realnu gimnaziju, a zatim se upisao na studije arhitekture kod Teofila Hanzena na Akademiji lepih umetnosti.

Diplomirao je 1883. godine. Do avgusta iste godine bio je zaposlen u Hanzenovom birou za graćenje Parlamenta u Beču, a zatim je došao u Srbiju, na poziv kralja Milana Obrenovića, da dovrši radove na uređenju Starog dvora. Po dolasku u Srbiju zaposlio se u Ministarstvu građevina gde je radio kao kontraktualni inženjer od 1883. do 1899. godine i kao redovni inženjer od 1900. do 1910. godine.

U Mađarsku je otišao 1910. godine i tokom 1911. i 1912. godine radio je na izgradnji kompleksa fabrike Pelman u Budimpešti.  U Beograd se vratio 1912. godine. Bio je odličan poznavalac istorijskih stilova. Najviše je stvarao u duhu akademizma, popularnom krajem 19. početkom 20. veka, ali je odlično baratao i neobarokom, neoklasicizmom, romantizmom, neovizantijskim, nacionalnim stilom i secesijom.

Smatra se da je kao izuzetno plodan graditelj uspeo da ostvari stotinak projekata.

Projekat Jovana Ilkića, koji je dovršio njegov sin Pavle, Narodna Skupština RS Foto: Pexels/Pham Ngoc Anh

PROJEKTI JOVANA ILKIĆA

Projektovao je mnoga značajna zdanja u Beogradu, od kojih:

  • kuću Alekse Krsmanovića na Terazijama 31 (1885),
  • kuću Milana Piroćanca u Francuskoj 7 (oko 1885),
  • kuću Milorada Pavlovića u Kralja Petra 13-15 (oko 1890),
  • Oficirski dom u Kralja Milana 48 (1895, sa Miloradom Ruvidićem),
  • zgradu Ministarstva vojske u Kneza Miloša 35 (1895), zgrada je stradala u Aprilskom bombardovanju a srušena 1945. godine,
  • Dom Društva Svetog Save u Cara Dušana 13 (1889/1890),
  • Narodnu skupštinu Republike Srbije (1902—1936),
  • zgradu osiguravajućeg društva Rossia (današnji hotel “Moskva”) (1906) u saradnji sa sankt peterburgskim arhitektima.

Među značajna Ilkićeva dela u Srbiji spadaju i:

  • crkva Svete Trojice u Paraćinu (1894),
  • zgrada Načelstva i zgrada Okružnog suda u Valjevu (početak 20. veka),
  • zvonik i priprata stare crkve Svetog Duha u Kragujevcu (1907) i dr.

Jovan Ilkić je bio oženjen Paulinom-Paulom Kneper iz Beča. Imali su petoro dece: sinove Pavla i Đorđa-Đuru i ćerke Angelinu, Jelisavetu-Elu i Jovanku. Njihov sin Pavle bio je, takođe, arhitekta i dovršio je zdanje Narodne skupštine u Beogradu, započeto prema očevom projektu.

NEWSLETTER

Prethnodni članak

Naišli smo na pravi snimak (u boji) koji prikazuje kako je Pariz izgledao tokom 1900-tih godina

Sledeći članak

Ko je projektovao Železničku stanicu u Novom Sadu davne 1964. godine i kako je ona nekada izgledala?

Ne propustite

Prekosutra je svečano otvaranje Notr Dama, povodom čega Ambasada Francuske i Institut u Srbiji organizuju niz događaja

Pariska katedrala Notr Dam, biser evropske kulturne baštine. Povodom ponovnog otvaranja pariske

Priča o Kseniji Atanasijević, prvoj ženi sa titulom doktora nauka u Srbiji koja je stradala u svim režimima

Dok šetate Jevremovom ulicom u starom beogradskom delu grada Dorćol, tabla na

Zima u Jugoslaviji osamdesetih – kroz fotografije se prisećamo hladnih dana u nekadašnjoj državi i mode tokom istih

Zima je vreme za uživanje, dobru hranu i toplinu, dodir prijateljske ruke i