Natalija Obrenović, žena protiv koje je morao da se udruži čitav garnizon vojske…
Koliko i da li uopšte znamo dovoljno o kraljevskim prodicama koje su vladale našom državom? Sem pukih činjenica temeljenih na političkim osnovama, koliko znamo o njihovim privatnim životima.? Srbija kao balkanska, tradicionalna i patrijarhalna država, na celu je uvek imala mušku figuru za vladara, međutim ko su bili istinski vladari, vladari iz senke svojih muževa, sinova, očeva, braće
Dinastija Obrenović i dan danas u Srbiji donosi veliku polemiku. Dok ih jedni smatraju dinastijom koja je želela da modernizuje državu i približi je svetu nakon 5 vekova ropstva pod Osmanlijskim carsvom, drugi ih smatraju izopačenima, tradicionalistima, autoritarcima. Ova dinastija izaziva mnoštvo intriga, tajni, malverzacija, nerešenih porodičnih odnosa, dok stvar koja će se najčešće čuti, jeste da su za kraj ove dinastije bile zaslužene prvenstveno žene. Mnogi su kneževe i kraljeve iz ove dinastije smatrali „slabićima“, koji nisu umeli da izađu na kraj sa svojim ženama, koje su se previše mešale u politiku. Od dostojanstvene i hrabre kneginje Ljubice, preko kneginje Julije, žene sa gracioznošću i stavom, međutim neverne, do jedne od najomraženijih žena ne samo u dinastiji Obrenovć, već i u čitavoj istoriji Srbije lukave i dominantne Drage Mašin.
Međutim, jedna žena iz ove prodice izaziva mnoštvo kontravezri i oprečnih stavova. Dok je jedni smatraju jedinom pravom kraljicom porodice Obrenović, ženom koja je radila u interesu države, drugi je smatraju izdajnicom i lukavom, reč je o kraljici Nataliji Obrenović. Kraljica Natalija Obrenović rođena kao Natalija Keško 1895. godine u Firenci, bila je ćerka ruskog pukovnika Petra Keškog i moldavske princeze Pulherije Strudza. Veoma mlada ostaje bez oba roditelja, te je rođaci salju u francuski institut. Sa 12. godina na balu u Beču, upoznaje svog rođaka po trećem kolenu, tada princa Milana Obrenovića. Mladi par postaje opčinjen jedno drugim, te se venčavaju 1875. u Beogradu. Natalija kralju i državi rađa dvojicu naslednika, prvorođenog Aleksandra, budućeg kralja Srbije, a nakon dve godine Sergeja, koji je nažalost živeo svega pet dana po rođenju. Veruje se da je ovaj događaj duboko pogodio i poremetio vladarku. Narod je voleo svoju novu kraljicu zbog, kako se govorilo, otmenosti, požrtvovanosti, gracioznosti, odmerenosti i vernosti kako kralju, tako i državi. Kraljica je pomagala i ranjenicima u ratu sa Bugrarskom, gde je još više pobrala simpatije tadašnjeg građanstva. Voleli su je Srbi, ali je i ona veoma volela i cenila Srbe, smatravši sebe njihovom pravom kraljicom.
Iako je ovaj par delovao naizgled srećno, stvari između Milana i Natalije nisu bile baš takve. Kralj Milan je bio svojeglav i želeo je dominaciju, dok kraljica Natalija nije bila žena koju je bilo lako potčiniti, s obzirom da je bila veoma inteliginetna. Nesloge između njih dvoje dovele su do brojnih neverstava kralja, što je kraljicu Nataliju kao dostojanstvenu ženu izuzetno vređalo, te se ovaj bračni par 1888. godine razvodi. Šta je bio glavni razlog učestalih svađa izmedju kralja i kraljice?
Pored kraljevih neverstava, glavni uzrok udajavanja, ovo dvoje, nekada zaljubljenih ljudi bilo je političke prirode. Iako je želela da vodi Srbiju ka modernizaciji, kraljica je zbog svog ruskog porekla bila veliki rusofil, dok je kralj Milan bio okrenut zapadu, te video političkog partnera i oslonac u Austrougrarskoj. U mnoštvu arhivskh spisa navodi se i to da je većini velmoža i političara u to vreme, kako domaćih, tako i stranih, smetalo direktno mešanje kraljice u državna pitanja. Odnos između nekadašnjih supružnika je redovno varirao, međutim uglavnom su bili u veoma lošim odnosima. Stalne svađe između Milana i Natalije najviše su se odrazile na njihovog sina, princa Aleksandra, gde se u mnogim literaturama, navodi da je bio poprilično, čak i bolesno vezan za majku, što nas dovodi do sledeće činjenice i razmišljanja, da li je se zbog toga oženio 12 godina starijom ženom?
Kraljica Natalija 1891. godine biva proterana sa dvora, međutim sem njenog ličnog otpora da napusti dvor, kao miljenica naroda, građani staju na njenu stranu, kako ministrima to nije odgovaralo, šalju je u pratnji sa celim garnozonom vojske do granice, kako bi se uverili da će da napustiti državu. Kada je napustila državu, živela je u Francuskoj, a s obzirom da je kralj abdicirao, a na presto došao njen nespretni sin Aleksandar, ona je bila njegov glavni savetnik, pokušavajući da ga priblizi Rusiji i radikalima, što nikada nije uspela sa svojim suprugom Milanom. Nakon par godina, 1895. godine vraća se u Srbiju, opet naravno, zbog nesloge sa suprugom, međutim ovaj put kraljičin dolazak donosi novu nevolju, koja će se na kraju ispostaviti fatalnom. U kraljičinoj dvorskoj sviti nalazil se udovica Draga Mašin, u koju se kralj Aleksandar zaljubljuje. Kraljica doživljava totalni sunovrat kada se njen bivši muž oženi starijom i kako su je nazivali savremenici – manipulativnom ženom. Kada 1901. godine nekadašnji kralj, i njen bivši suprug Millan umire, međutim za Nataliju, najgori period tek dolazi. Majski prevrat, 29. maja 1903. godine, Crna ruka, na celu sa Dragutinom Dimitrijevićem Apisom ulazi na kraljevski Stvari dvor i ubija Aleksandra i Dragu, te kraljica ostaje bez igde ikoga. Nakon pada dinastije, sva imovina ostaje pripisana njoj, međutim ona sve deli u dobrotvon svrhe. Nakon gubitka porodice odlazi u inostranstvo i prelazi u katoličku veru. I pored sunovrata dinastije Obrenović, mnogo uticajni ljudi iz tog vremena pomagali su kraljici, a narod je i dalje voleo, umire je u Parizu 1941. godine.
Kraljica Natalija je izdala i par knjižica, Aforizmi, Ruže i trnje, Moje uspomene, Pisma kraljice Natalije. Osim mnogobrojnih sposobnosti i pameti, kraljica je zračila i lepotom, te je nazivaju i jednom od najlepših srpskih kraljica, dok u prilog tome govori i to da je Josif Pančić, novoj vrsti cveta ramonda koji je otkrio, zbog svoje lepote dao ime Natalijina ramonda, koje je posotao simbol stradanja u Prvom svetskom ratu.
Da li je kraljica bila heriona ili izdajica, vizionar ili je želela da vrati Srbiju par koraka unazad,
otvoreno pitanje o kome će se večito polemisati.