Istorija bikinija nije tako duga, ali ima veoma zanimljiv početak. Nastanak bikinija promenio je ne samo modu, nego i različite aspekte u društvu. Bikini je posebna vrsta kupaćeg kostima, a upravo je ovaj modela ženskog kupaćeg najpopularniji. Nastao je 1946. godine.
Kreator bikinija bio je Luis Rear (Louis Réard), automobilski inženjer iz Francuske. Njegova porodica je imala butik ženskog donjeg veša, gde je Rear verovatno i pronašao ideju.
Louis Reard je, primetivši da žene na plaži podvijaju ivice kupaćih kostima kako bi sunce doprlo do što većeg dela kože, želeo da napravi najmanji kupaći kostim.
Ovo je bio razlog za pravljenje najmanjeg kupaćeg kostima do tada, pa je Rear napravio kupaći za koji je iskoristio samo 194 kvadratna centimetra tkanine. Prvi bikini imao je samo 124 cm platna, koje je oslikano šarom novinskog papira.
Kako je nastalo ime modela kupaćeg kostima – bikini?
Glavni konkurent Reara je pre njega napravio “najmanji kupaći za žene”, ali je Rear napravio još manji. Kako se konkurentski kupaći kostim zvao “Atom”, Rear je, da bi naglasio svoju ideju kao bolju, svom modelu kupaćeg kostima dao ime “Bikini”. A evo i zašto. U vreme kada je Rear kreirao najmanji kupaći kostim za žene, prvog dana jula 1946. godine Amerikanci su izveli nuklearnu probu na atolu u Južnom Pacifiku. Naziv atola na kom se odvijala nuklearna proba zvao se Bikini.
Samo četiri dana nakon ove nuklearne probe, koja je bila među glavnim temama širom sveta, usledila je još jedna vest koja je potresla svet. Luj Rear je predstavio svoj kupaći kostim u Parizu, a reklama koja je pratila ovu kreaciju glasila je “Bikini: atomska bomba”.
Problem sa kojim se Rear suočio, još pre nego što je izložio svoju kreaciju, bio je problem sa pronalaženjem modela koji će obući ovaj kupaći kostim i pokazati ga svetu. Na to je ipak pristala Mišlin Bernardini, erotska plesačica Pariskog kazina.
Svetski skandal
Rearov izum – najmanji kupaći kostim, predstavljao je svetski skandal o kom su pisale sve novine. U Evropi je bio zabranjen, jer ga je katolička crkva, kao i vlade Španije, Italije i Belgije, proglasile neprimerenim. Iako je nastao u Francuskoj, ni tamo nije prošao najbolje. U bikiniju se žene nisu mogle sunčati na plažama Atlantika, dok je na Mediteranu to bilo dozvoljeno.
Jedan detalj je bio ključni što je ovaj model kupaćeg kostima naišao na tako burne reakcije širom sveta. Osim što je bio napravljen od jako malo materijala, ono što je predstavilo potpunu revoluciju u kupaćim kostimima je to što se, noseći bikini, ženama video pupak. Do tada su takođe postojali dvodelni kupaći kostimi, ali su donji delovi bili toliko dubok da se ženama koje su ga nosile nikada nije video pupak. To se tada smatralo lepim, ali kada je bikini stigao – mišljenje o lepom i privlačnom se malo promenilo.
Osim što je bikini otkrivao stomak, nije previše prikrivao ni zadnjicu.
Tek kada je Brižit Bardo prvi put obukla bikini u javnosti, bikini je postao ono što je danas. To je bila prva odskočna daska novog i najmanjeg modela ženskog kupaćeg kostima. Nakon toga, prašina se polako spuštala, a bikini je postao obavezni deo svake plaže i letovanja.
