Iako može zvučati kao poslednja dijetalna pomama, keto dijeta ima duboko ukorenjenu istoriju u medicini koja seže unazad gotovo jedan vek. Nastala je kao terapijski alat za kontrolu epileptičnih napada kod dece i adolescenata još 1921. godine, kada je dr Rasel M. Vajlder prvi put koristio izraz “ketogena dijeta” za ovu svrhu.
Šta je Keto(gena) ishrana?
Ketogena ishrana, često poznata kao keto dijeta, predstavlja način ishrane koji se temelji na principu ekstremnog smanjenja unosa ugljenih hidrata, što nagoni telo da koristi masti umesto glukoze kao primarni izvor energije. Ovaj proces dovodi do stvaranja ketonskih tela u organizmu, čime se postiže metaboličko stanje poznato kao ketoza.
Ketoza je ključna karakteristika ove dijete, jer u odsustvu dovoljne količine ugljenih hidrata za proizvodnju glukoze, jetra počinje da razgrađuje masti u ketonska tela koja služe kao alternativni izvor energije za telo i mozak. Ovo stanje podstiče efikasan metabolizam masti i omogućava brži gubitak telesne masnoće.
Jedna od ključnih razlika između keto dijete i drugih režima ishrane sa smanjenim unosom ugljenih hidrata je u strožem ograničenju ovih nutrijenata. Dok dijeta sa niskim sadržajem ugljenih hidrata može dozvoliti unos od oko 100 grama ugljenih hidrata dnevno, keto dijeta ograničava unos na svega 50 grama ili manje. Ovo ekstremnije smanjenje ugljenih hidrata ubrzava proces ulaska u ketozu i povećava efikasnost korišćenja masnoća kao goriva za telo.
Ketoza ima niz pozitivnih efekata na organizam, uključujući stabilizaciju nivoa šećera u krvi, smanjenje inflamacije, poboljšanje insulinske osetljivosti i povećanje energije. Međutim, važno je napomenuti da keto dijeta zahteva pažljivo planiranje ishrane kako bi se osiguralo adekvatno unošenje esencijalnih hranljivih materija poput vitamina, minerala i vlakana.
Na čemu se bazira ishrana za vreme Keto dijete?
U skladu s keto dijetom, ishrana se bazira na visokom unosu masti, umerenom unosu proteina i niskom unosu ugljenih hidrata. Ovakav pristup nutritivnom balansu karakterističan je za keto ishranu i ima za cilj da telo dovede u stanje ketoze, gde koristi masnoće kao primarni izvor energije. Evo kako se sastojeva ishrane prilagođene keto dijeti:
Visok unos masti (70-75%): Ova kategorija obuhvata raznovrsne izvore zdravih masti koje telo koristi za proizvodnju ketonskih tela. To uključuje masnu ribu (kao što su losos, skuša, sardine), avokado koji je bogat mononezasićenim mastima, orašaste plodove (poput badema, lešnika, oraha), jaja koja su takođe izvor zdravih masti, maslac, maslinovo ulje, kokosovo ulje i druga biljna ulja.
Umeren unos proteina (10-20%): Proteini su važan deo ishrane, ali je važno održavati njihov unos u umerenim količinama kako ne bi došlo do preteranog unosa proteina, što može uticati na ketozu. Izvori proteina koji se preporučuju u okviru keto dijete uključuju piletinu, ćuretinu, govedinu, svinjetinu, ribu, jaja, sir, grčki jogurt i biljne izvore proteina poput tofua ili tempeha.
Nizak unos ugljenih hidrata (5-10%): Ključni element keto dijete je drastično smanjen unos ugljenih hidrata kako bi se podstakla ketoza. To znači izbegavanje visokougljenih hidratnih proizvoda kao što su hleb, testenine, pirinač, krompir, šećer, slatkiši, voće s visokim sadržajem šećera, kao i proizvoda koji sadrže skrivene šećere poput gotovih sosova i umaka.
Keto ishrana se bazira na zdravim izvorima masti, umerenom unosu proteina i povrća s niskim sadržajem ugljenih hidrata kao što su lisnato zeleno povrće, brokoli, karfiol, tikvice, paprike, krastavci, masline i drugo povrće koje ne sadrži velike količine šećera.
Važno je napomenuti da se keto dijeta ne preporučuje svima, posebno ne bez konsultacije sa stručnjakom. Iako može doneti brz gubitak telesne masnoće, zahteva pažljivo planiranje ishrane kako bi se izbegle potencijalne zdravstvene komplikacije. Uspeh keto dijete zavisi i od striktnog pridržavanja njenih principa, jer i najmanje odstupanje može izvesti telo iz ketoze.
Keto dijeta nije samo prolazni trend, već jedna od mnogih dijetalnih opcija koje zahtevaju ozbiljno razmatranje i pažljivo vođenje kako bi se postigli željeni rezultati bez komplikacija po zdravlje.
