Kako su u “ono vreme” modni listovi doprineli emancipaciji srpskih žena?

Početak
20/04/2024

U srpskoj prestonici je dolaskom štampe i modnih magazina tokom 20. veka, formiran stil Beograđana koji je kasnije bio prepoznat kao jedan od najboljih u Evropi. Beograđanke su mogle da se pohvale svojom elegancijom, a mnogi su smatrali da imaju više stila i od Italijanki.

Ovime bismo započeli priču o modnim magazinima i njihovom uticaju na dame tokom prošlog veka.

U Srbiji dvadesetih godina XX veka, tačnije u Beogradu, postojalo je više modnih salona za koje se smatralo da su na evropskom nivou. Takvi saloni nalazili su se isključivo na prestižnim lokacijama, čiji su vlasnici išli u korak sa pariskom modom. Jedna stara izreka je glasila: “Kada u Parizu pada kiša u Beogradu se otvaraju kišobrani”. Iz nje se može zaključiti koliki je uticaj imao Pariz kao vodeći modni centar, na pripadnike najviših društvenih slojeva Srbije i Beograda, kao i na sve svetske metropole.

U periodu Prvog svetskog rata, u knjižarama širom prestnice moglo se pronaći i bezbroj modnih žurnala – štampanih izdanja o modi koji su se u to vreme tako nazivali.

List koji je naročito donosio modne novitete u grad jeste “Politika”, koja je kasnije u svoj list napravila dodatak “Ženski svet”. Specijalne dopise o modi donosila je gospođa Radmila M. Petrović iz Pariza, što su naše dame sa nestrpljenjem iščekivale svakog meseca, ne bi li bile u koraku sa svetskom modom. Iako su i same izgledale svetski i neprikosnoveno elegantno u to vreme.

Milica Babić – kostimograf Narodnog pozorišta i kasnije supruga Ive Andrića ’30-ih godina prošlog veka u Dositejevoj ulici

Budući da se vreme menjalo posle Prvog svetskog rata i da se u damama budila želja za modom, štampani medij “Ilustrovani list” iskoristio je priliku i odlučio da 1925. godine podeli po srpskoj prestonici nekoliko desetina hiljada besplatnih primeraka dodatka “Žena i svet”. Ovo je donelo revoluciju u srpskim medijima, a naročito kada je reč o modnim izdanjima. Teme ovog dodatka bile su moda i pravila odevanja, saveti o negovanju žene, uređenju doma itd.

Prvo izdanje, 1925. godina

U istom periodu svetlost dana ugledao je i magazin “Nedeljne ilustracije” koji je više bio orijantisan na domaća dešavanja. U njemu je pisalo o lokalnim krojačima, modnim ateljeima kao i modnim revijama. Modnu stranu u to vreme uređivala je književnica Milica Jakovljević – Mir Jam. U pomenutom listu, glavnu reč o modi imala je i Ruža Koen, jedna od prvih krojačica u Beogradu, koja je u svojim tekstovima kritikovala stil poznatih.

Izvor: Digitalna biblioteka, broj 11, 1930. godina

Tridesete godine bile su jedne od najtežih u modnom pogledu. Usled velike ekonomske krize koja je nadvladala Beograd i Srbiju, žene nisu bile u mogućnosti da imaju nove haljine za svaku sezonu, pa im se savetovalo da svoje toalete prepravljaju, ukoliko nisu vešte u krojačkom zanatu.

List vrlo jednostavnog naziva – “Moda” koji je u to vreme bio vrlo popularan, iskoristio je pomenutu krizu kako bi svojim čitateljkama ponudio dodatak smernica za krojenje, kako bi same kod kuće mogle da se njime služe i tako sašiju haljinu. Time su, uprkost teškoj novčanoj situaciji, mogle da budu u korak sa trendovima.

Časopis “Moda u slici i reči”, tokom aprila 1939. godine počeo je da objavljuje Slavoljub Živanović, publicista i veliki poznavalac beogradskih modnih dešavanja. Njegova namera je bila da u “slici i reči” prikaže široj javnosti sve modne kreacije naše domaće scene.

Mnogi su u ovo vreme kritikovali stil mladih Beograđanki, ali, naravno, bilo je i onih koji su u potpunosti voleli njihov način odevanja.

NEWSLETTER

Prethnodni članak

“Slikaj sa psima” – sednete, slikate, udomite psa… i sve to uz čašu vina

Sledeći članak

Ime Vojislav Jeremić oblikovalo mušku modu međuratnog Beograda

Ne propustite

Plamen prošlosti i dalje tinja na Kosančićevom vencu – kako je uništena Narodna biblioteka Srbije?

Prilikom bombardovanja Beograda 6. aprila 1941. godine, zgrada Biblioteke izgorela je do

Šik prošlog veka: zbog čega je šetnja Knez Mihailovom bila svojevrsni oblik modne revije

Beograd je nekada važio za centar mode, a naši ljudi važili su

Za rekreaciju i uživanje: kafe u Beogradu sa pogledom na teniske terene

Tenis je jedan od opuštajućih “luksuznih” sportova, koji je nakon filma Challengers