U srpskoj prestonici je dolaskom štampe i modnih magazina tokom 20. veka, formiran stil Beograđana koji je kasnije bio prepoznat kao jedan od najboljih u Evropi. Beograđanke su mogle da se pohvale svojom elegancijom, a mnogi su smatrali da imaju više stila i od Italijanki.
Ovime bismo započeli priču o modnim magazinima i njihovom uticaju na dame tokom prošlog veka.
U Srbiji dvadesetih godina XX veka, tačnije u Beogradu, postojalo je više modnih salona za koje se smatralo da su na evropskom nivou. Takvi saloni nalazili su se isključivo na prestižnim lokacijama, čiji su vlasnici išli u korak sa pariskom modom. Jedna stara izreka je glasila: „Kada u Parizu pada kiša u Beogradu se otvaraju kišobrani“. Iz nje se može zaključiti koliki je uticaj imao Pariz kao vodeći modni centar, na pripadnike najviših društvenih slojeva Srbije i Beograda, kao i na sve svetske metropole.
U periodu Prvog svetskog rata, u knjižarama širom prestnice moglo se pronaći i bezbroj modnih žurnala – štampanih izdanja o modi koji su se u to vreme tako nazivali.
List koji je naročito donosio modne novitete u grad jeste „Politika“, koja je kasnije u svoj list napravila dodatak „Ženski svet“. Specijalne dopise o modi donosila je gospođa Radmila M. Petrović iz Pariza, što su naše dame sa nestrpljenjem iščekivale svakog meseca, ne bi li bile u koraku sa svetskom modom. Iako su i same izgledale svetski i neprikosnoveno elegantno u to vreme.
Budući da se vreme menjalo posle Prvog svetskog rata i da se u damama budila želja za modom, štampani medij „Ilustrovani list“ iskoristio je priliku i odlučio da 1925. godine podeli po srpskoj prestonici nekoliko desetina hiljada besplatnih primeraka dodatka „Žena i svet“. Ovo je donelo revoluciju u srpskim medijima, a naročito kada je reč o modnim izdanjima. Teme ovog dodatka bile su moda i pravila odevanja, saveti o negovanju žene, uređenju doma itd.
U istom periodu svetlost dana ugledao je i magazin „Nedeljne ilustracije“ koji je više bio orijantisan na domaća dešavanja. U njemu je pisalo o lokalnim krojačima, modnim ateljeima kao i modnim revijama. Modnu stranu u to vreme uređivala je književnica Milica Jakovljević – Mir Jam. U pomenutom listu, glavnu reč o modi imala je i Ruža Koen, jedna od prvih krojačica u Beogradu, koja je u svojim tekstovima kritikovala stil poznatih.
Tridesete godine bile su jedne od najtežih u modnom pogledu. Usled velike ekonomske krize koja je nadvladala Beograd i Srbiju, žene nisu bile u mogućnosti da imaju nove haljine za svaku sezonu, pa im se savetovalo da svoje toalete prepravljaju, ukoliko nisu vešte u krojačkom zanatu.
List vrlo jednostavnog naziva – „Moda“ koji je u to vreme bio vrlo popularan, iskoristio je pomenutu krizu kako bi svojim čitateljkama ponudio dodatak smernica za krojenje, kako bi same kod kuće mogle da se njime služe i tako sašiju haljinu. Time su, uprkost teškoj novčanoj situaciji, mogle da budu u korak sa trendovima.
Časopis „Moda u slici i reči“, tokom aprila 1939. godine počeo je da objavljuje Slavoljub Živanović, publicista i veliki poznavalac beogradskih modnih dešavanja. Njegova namera je bila da u „slici i reči“ prikaže široj javnosti sve modne kreacije naše domaće scene.
Mnogi su u ovo vreme kritikovali stil mladih Beograđanki, ali, naravno, bilo je i onih koji su u potpunosti voleli njihov način odevanja.
