Foto: Pexels

Kako se nakada putovalo avionima?

Početak
07/12/2023

Putovanje avionom se drastično menjalo tokom godina. Od prvog leta ranih 1900-ih i specijalno servirane hrane 1950-ih, pa do današnjih sistema za ekran osetljivim na dodir, istorija putovanja avionom je prešla dugi put.

PRVI LET, 17. DECEMBAR 1903. GODINA; Foto: Wikipedia/Public domain

U nastavku vam donosimo zanimljivosti i to kako je ono izgledalo tokom različitih decenija.

1920. Putovanje avionom često je bilo sporije od putovanja vozom

Dvadesetih godina prošlog veka pojavili su se prvi avioni dizajnirani isključivo za putnike.

Avioni su za to vreme obično primali manje od 20 putnika, dostizali su visinu od 3.000 metara nadmorske visine ili manje i bili su sporiji od putovanja vozom. Avioni su leteli brzinom od oko 100 km/sat, morali su često da se zaustavljaju da dopune gorivo i mogli su da putuju samo danju. Letenje 1920-ih je takođe bilo neprijatno iskustvo za putnike jer je bilo bučno i hladno, budući da su avioni bili napravljeni od neizolovanih limova i metala koji su se pomerali na vetru. Ipak, avio-saobraćaj je dobio na popularnosti.

1930. Stjuardese kreću sa radom, letovi postaju malo prijatniji

Tridesetih godina prošlog veka, stjuardese su prvi put krenule sa radom kako bi letenje bilo prijatnije putnicima. Njihova uloga bila je slična današnjim stjuardesama.

Foto: Public domain

Ne samo da je usluga bila bolja od prošle decenije, već su i sami avioni postali udobniji. Bili su zvučno izolovani, sa grejanjem, a sedišta su bila tapacirana. Mogli su takođe da lete mnogo više, dostižući visinu od oko 20.000 metara nadmorske visine, što je smanjilo turbulencije i učinilo putovanje avionom mnogo bržim (oko 200 mph).

Foto: Wikipedia/Public Domain

Prvi komercijalni transportni avion pod pritiskom predstavljen je 1938. godine.

Kabine su takođe bile prostranije, a sedenje je bilo kreativnije sa kaučima, naslonjačima i okretnim sedištima.

1940. Drugi svetski rat je promenio komercijalni vazdušni saobraćaj

Tokom Drugog svetskog rata, avioni su se proizvodili za ratne svrhe, a ne za komercijalne letove.

Bell X-1, 1947; Foto: Wikipedia/Public Domain

Kada se rat završio, SAD i Evropa su ostale sa puno aviona, kao i sa novim vazdušnim bazama sa dugim pistama, koje su bile prenamenjene za komercijalne letove. Novi aerodromi su izgrađeni bliže glavnim gradovima Evrope, poput današnjeg londonskog aerodroma Hitrou, koji je završen 1946.

1950. Poznate kao godine zlatnog doba i za vazdušni saobraćaj

Uprkos tome što je poznato kao zlatno doba vazdušnog saobraćaja, letenje 50-ih nije bilo jeftino. U stvari, povratni let od Čikaga do Feniksa mogao bi da košta kao današnjih 1.168 dolara kada se prilagodi inflaciji. Let u jednom pravcu do Evrope i više od 3.000 dolara u današnjim vrednostima valuta.

Letenje je bilo izuzetno glamurozno: putnicima se titralo, piće je servirano u otmenom staklenom posuđu, a obroci su se sastojali od jela poput goveđeg pečenja, jastoga i vrhunskih rebara.

Međutim, dok su kabine aviona uglavnom bile integrisane, neke su bile odvojene čak sve do 1963. godine, izveštava Air & Space Magazine.

1960. Letenje postaje svakodnevica i opuštenije

Letenje je postalo sve češće 1960-ih. Putnici koji su leteli pomenutih godina mogli su da lete bez bilo kakvog oblika lične karte. To je značilo da su u većini slučajeva mogli samo da se pojave na aerodromu pola sata pre polaska i odšetaju pravo do vrata aviona. Postojala je i mogućnost da oni koji ispraćaju na put, mogu otići zajedno sa njima do aviona.

1970. Uvedene bezbednosne provere zbog većeg broja putnika

Bezbednosne provere nisu postale obavezne sve do 1973. godine, a čak su i one bile prilično opuštene u poređenju sa obezbeđenjem aerodroma kroz koje danas prolazimo.

Brutanski avion leteo od 1976. do 2000. godine; Foto: Wikipedia/Public Domain

“Džambo džet” je otvorio nebo za milione putnika koji ranije nisu mogli da ga priušte 1970. Avio-kompanije mogle su da prodaju karte po razumnijoj ceni.

Ipak, bilo je dovoljno prostora za sve u avionima i niko se nije bunio za mesto, kao što je bio slučaj nekada.

Od 1970. do otprilike 1974. godine, American Airlines imao je čak i klavir u zadnjem delu svojih Boing 747 aviona, dok je Pan Amov 707 Clipper reklamiran kao avion „bez vibracija“.

1980. Mogli ste da pušite cigarete, obroci su bili uključeni u cenu karte

Continental Airlines (sada United Airlines) je testirao konfiguraciju “Pub” zajedno sa barom punim alkohola i okruglim stolovima i stolicama koje mogu da se okreću.

Pojedinci su takođe mogli da posete kokpit tokom leta, da često ustaju sa svojim mesta i da koriste cigarete, kao i obroke koji su bili uključeni u cenu karte.

1990ih godina zabava u avionu postala je uobičajena stvar

Putovanje avionom ’90ih značilo je da su svi punoletni putnici, uključujući ekonomsku klasu, mogli da uživaju u besplatnom alkoholu na međunarodnim i domaćim letovima.

Obroci u avionu, iako ne najukusniji, takođe su bili besplatni, sedišta su bila opremljena telefonima, a putnici su se tokom letova zabavljali toliko da nekada nisu želeli da se let završi.

2000. – 11. septembar 2001. značajno promenio bezbednost aerodroma

Pre 11. septembra, Uprava za bezbednost saobraćaja nije ni postojala. Putnici su mogli da prođu kroz obezbeđenje sa predmetima kao što su određene vrste tečnosti, mali džepni noževi i glomazne jakne.

Sve se to promenilo posle 11. septembra i bezbednost aerodroma je postala mnogo stroža, vrata pilotske kabine su ojačana i zaključavana.

2010-ih putnici počinju da očekuju iste pogodnosti u avionima koje imaju na zemlji

Od privatnih televizora sa ekranom osetljivim na dodir do USB punjača na svakom sedištu, putnici u avionu su želeli da imaju sve moderne pogodnosti na koje su navikli da imaju na zemlji

Međutim, putovanje avionom je takođe počelo da znači hvatanje u koštac sa dodatnim naknadama za sve, od ručnih prtljaga do željenih sedišta, a besplatni obroci su retkost, osim ako nije neko prekookeansko putovanje.

Foto: Pixabay

2020. Globalna pandemija koronavirusa donela je značajne promene u vazdušnom saobraćaju

Usred globalne pandemije korona virusa, avio-kompanije su morale da unesu značajne promene kako bi se putnici osećali bezbedno i kako bi pomogli u usporavanju širenja COVID-19.

Nekoliko avio-kompanija je prestalo da servira hranu i piće na letovima i neretko počinje da ih servira u malim plastičnim kesama koje se izdaju po ukrcavanju.

Trenutno sve domaće avio-kompanije zahtevaju da putnici nose maske.

Iako se broj putnika u vazdušnom saobraćaju neznatno povećao od početka pandemije, Uprava za bezbednost je u aprilu zabeležila pad broja ljudi koji prolaze kroz njihove kontrolne punktove za čak 96 odsto, beležeći neke od najnižih u protekloj deceniji. Takođe, današnje letenje avionom daleko je bezbednije nego što je to bio slučaj u decenijama o kojima smo pisali.

Za kraj, pogledajte trejler za jedan od kultnih filmova “Airplane” iz osamdesetih koji će vas nasmejati:

* Zabranjeno svako kopiranje tekstova bez odobrenja 𝐋𝐀 𝐕𝐈𝐄 𝐄𝐍 𝐑𝐎𝐒𝐄

NEWSLETTER

Prethnodni članak

Detaljan vodič – kako pravilno držati čaše za vino

Sledeći članak

Ne propustite božićni festival u Galeriji

Ne propustite

Nezaboravan dan u prirodi – najbolje ideje za piknik

Piknik je idealna prilika da se odmorite od svakodnevne gužve i uživate

Koje cveće je najbolje saditi u aprilu? Imamo odgovor

April je idealno vreme da obavite pripreme za novu cvetnu sezonu u

Znamo kako da uredite fotografije za estetičan Instagram feed

U digitalnom dobu, Instagram je postao nezaobilazna platforma za izražavanje i deljenje